понедељак, 31. август 2015.
петак, 28. август 2015.
четвртак, 27. август 2015.
Каталог програма сталног стручног усавршавања наставника, васпитача и стручних сарадника за школску 2014/2015. и 2015/2016.
http://katalog2015.zuov.rs/Default.aspx
Каталог програма сталног стручног усавршавања
наставника, васпитача и стручних сарадника
за школску 2014/2015. и 2015/2016.
Каталог програма сталног стручног усавршавања
наставника, васпитача и стручних сарадника
за школску 2014/2015. и 2015/2016.
|
Каталог |
Претрага |
Стандарди компетенција наставника |
 Стандарди компетенција директора |
Приоритет |
 Упитник за самопроцену компетенција наставника |
ОБЛАСТИ:
Каталоге за претходне школске године можете пронаћи на сајту Завода на адреси www.zuov.gov.rs/katalozi-su
уторак, 25. август 2015.
lisa.rs
Foto: Shutterstock
Sastojci:
Za biskvit:
Recepte piše: Marija Jakob
Poslastica za sve Italijanke u duši: kapučino torta
Drage dame, pravi je trenutak da vi i vaši najdraži krenete na romantično putovanje u italijansku gastronomijiu...
Foto: Shutterstock
Za biskvit:
- 6 jaja
- 150 g šećera
- 150 g brašna
- 30 g gustina
- 2 kašičice praška za pecivo
- kesica kapučino praha (12,5 g)
- kesica želatina
- 1 dl likera od jaja
- 5 dl pavlake
- 80 g šećera
- 3,5 dl pavlake
- kesica vanilin-šećera
- 1 dl likera od jaja
- kakao prah
Recepte piše: Marija Jakob
Karamel fantazija za svečane prilike
lisa.rs
Foto: Profimedia
Sastojci:
Karamel fantazija za svečane prilike: nepečena torta Šeherezada
Foto: Profimedia
Sastojci:
- 600 g plazma keksa
- 250 g maslaca
- 6 kesica pudinga od karamele
- 15 kašika šećera
- 150 g šećera u prahu
- 1,5 l mleka
- 500 g šlag-krema
- 5 dl kisele vode
понедељак, 24. август 2015.
Domaći kompot od nektarina i krušaka bez konzervansa
Stvar ukusa
Domaći kompot od nektarina i krušaka bez konzervansa
Jednostavan način da pasterizujete voće i sačuvate ga za hladnije dane.
Sastojci:
2 kg nektarina
2 kg krušaka
200 gr šećera
1 limun
2 vanilina šećera
Priprema:
Voće oljuštiti i iseći na četvrtine pa
poprskati limunom. U šerpu sipati 2 l vode, dodati šećer, pola limuna
isečenog na krugove i vanilin šećer.
Pogledajte i Kompot - topli napitak za hladne dane
Voće poređati u tegle i preliti sa
provrelim sirupom i odmah dobro zaklopiti metalnim zatvaračima. U
dublji lonac na dno staviti kuhinjsku krpu pa poređati tegle. Tegle
moraju biti iste visine. Vodu sipajte do grla tegle. Uključite i kuvajte
na 90 stepeni 20 minuta. Izvaditi, a zatim tegle ohladiti i staviti na
mračno mesto.
Napomena:
Kompot možeta zasladiti po želji....
*Najbolje recepte, kulinarske savete, trikove i dijete možete pronaći i na našoj Facebook stranici - Stvar ukusa
Izvor: Kod bake u gostima
недеља, 23. август 2015.
Ove misli promeniće vam život: Saveti najvećih srpskih duhovnika o tome kako da spoznamo sreću
www.newsweek.rs/srbija/
Srbija
Vladika Nikolaj Velimirović
Otac Tadej
Patrijarh Pavle
Srbija
Ove misli promeniće vam život: Saveti najvećih srpskih duhovnika o tome kako da spoznamo sreću
Vladika Nikolaj Velimirović
Otac Tadej
Patrijarh Pavle
петак, 21. август 2015.
уторак, 18. август 2015.
www.newsweek.rs/srbija/54355-pre-101-godine-poc..
Srbija
101 godina od početka Cerske bitke: 5 zanimljivosti o veličanstvenoj pobedi srpske vojske
Iako istoričari još uvek različito prikazuju datum početka Cerske bitke jer se ne slažu da li je u pitanju 12. avgust kada su Austro-ugari osvojili Loznicu i prešli Drinu i Savu, ili 15 avgust kada je
počeo naš kontranapad, ovo možda niste znali
Bili su to dani ponosa i slave. Bili su to dani kada su srpski oficiri komandovali "za mnom", a ne "napred".
Bili su to dani kada nam se ceo svet divio zbog hrabrosti i sjajne taktike. Dani kada je srpska vojska izvojevala prvu veliku pobedu u Velikom ratu, kasnije nazvanom Prvi svetski rat. Pobedu na Ceru.
Danas, na dan kada je bitka počela, donosimo vam pet zanimljivosti o ovom legendarnom ratnom okršaju:
1) MARŠ NA DRINU
Marš na Drinu, koračnica koju je u Valjevu napisao Stanislav Binički, a koja je posvećena pobedi sprske vojske nad austro-ugarskim trupama na Ceru, je vojna koračnica sa najvećim brojem verzija u rok muzici! Ova legendarna melodija je doživela 17 rok verzija, od kojih je najpoznatija verzija grupe Šedous, potom grupe Lajbah, Smak...
Marš na Drinu svirali su svi, na svim meridijanima. Izvođena je čak i u Beču, na novogodišnjem koncertu 1985, pod upravom Fon Karajana.
Ova vojna koračnica je izvođena i u Ujedinjenim nacijama, a gotovo da je zaboravljen podatak da je na referendumu početkom devedesetih godina izabrana za himnu, ali to nikad nije postala.
2) JEDINA BITKA KRALJEVINE NA FILMU
Cerska bitka je jedina vojna operacija iz Prvog svetskog rata o kojoj je za vreme SFRJ napravljen igrani film, za razliku od partizanskih filmova u kojima je opisana svaka bitka, često nerealno. Istina, iako se rukovodi istoriografijom, Marš na Drinu nije toliko film o celom toku bitke, koliko o jednom delu prve Kombinovane divizije.
U ovom filmu Živorada Žike Mitrovića koji je snimljen 1964, igrao je sam vrh jugoslovenskog glumišta, a film je teškom mukom prošao cenzorske makaze.
3) SUKOB ISTORIČARA
Istoričari se i danas glože oko toga kada je zapravo počela Cerska bitka: 12. avgusta probojem austro-ugarskih trupa preko Drine i Save i osvajanjem Loznice i Šapca, ili 15. avgusta - kada su srpske trupe nakon 20 sati usiljenog marša izvršile kontranapad, koji je pet dana kasnije završen totalnim rasulom u redovima Poćorekove vojske.
4) PREKRŠEN LANAC KOMANDE
Ova bitka prva je u srpskoj istoriji u kojoj je prekršen lanac komandovanja: Vojvoda Radomir Putnik je čekao ishod austro-ugarskih operacija, a Đeneral Stepa Stepanović je shvatio važnost planine Cer i obrazovao Cersku udarnu grupu s kojom je samoinicijativno zauzeo kote Trojan i Kosanin grad.
Zbog vojnih uspeha u Cerskoj bici, Stepa je kasnije unapređen u Vojvodu.
5) PRVI PORAZ VELIKE SILE OD MALE ZEMLJE
Vladavina cara Franje Jozefa bila je poznata po vojnim katastrofama. Do Cerske bitke - njega su pobeđivale samo Velike sile: Francuska i Prusija. Nakon pobede naših trupa, počele su da pristižu donacije za opremanje vojske, a pojedine italijanske partije su tražile od zvaničnog Rima da se uđe u rat, baš pozivajući se na uspehe Srba na Ceru.
(A. Bećić)
Srbija
101 godina od početka Cerske bitke: 5 zanimljivosti o veličanstvenoj pobedi srpske vojske
Iako istoričari još uvek različito prikazuju datum početka Cerske bitke jer se ne slažu da li je u pitanju 12. avgust kada su Austro-ugari osvojili Loznicu i prešli Drinu i Savu, ili 15 avgust kada je
počeo naš kontranapad, ovo možda niste znali
Bili su to dani kada nam se ceo svet divio zbog hrabrosti i sjajne taktike. Dani kada je srpska vojska izvojevala prvu veliku pobedu u Velikom ratu, kasnije nazvanom Prvi svetski rat. Pobedu na Ceru.
Danas, na dan kada je bitka počela, donosimo vam pet zanimljivosti o ovom legendarnom ratnom okršaju:
1) MARŠ NA DRINU
Marš na Drinu, koračnica koju je u Valjevu napisao Stanislav Binički, a koja je posvećena pobedi sprske vojske nad austro-ugarskim trupama na Ceru, je vojna koračnica sa najvećim brojem verzija u rok muzici! Ova legendarna melodija je doživela 17 rok verzija, od kojih je najpoznatija verzija grupe Šedous, potom grupe Lajbah, Smak...
Marš na Drinu svirali su svi, na svim meridijanima. Izvođena je čak i u Beču, na novogodišnjem koncertu 1985, pod upravom Fon Karajana.
Ova vojna koračnica je izvođena i u Ujedinjenim nacijama, a gotovo da je zaboravljen podatak da je na referendumu početkom devedesetih godina izabrana za himnu, ali to nikad nije postala.
2) JEDINA BITKA KRALJEVINE NA FILMU
Cerska bitka je jedina vojna operacija iz Prvog svetskog rata o kojoj je za vreme SFRJ napravljen igrani film, za razliku od partizanskih filmova u kojima je opisana svaka bitka, često nerealno. Istina, iako se rukovodi istoriografijom, Marš na Drinu nije toliko film o celom toku bitke, koliko o jednom delu prve Kombinovane divizije.
U ovom filmu Živorada Žike Mitrovića koji je snimljen 1964, igrao je sam vrh jugoslovenskog glumišta, a film je teškom mukom prošao cenzorske makaze.
3) SUKOB ISTORIČARA
Istoričari se i danas glože oko toga kada je zapravo počela Cerska bitka: 12. avgusta probojem austro-ugarskih trupa preko Drine i Save i osvajanjem Loznice i Šapca, ili 15. avgusta - kada su srpske trupe nakon 20 sati usiljenog marša izvršile kontranapad, koji je pet dana kasnije završen totalnim rasulom u redovima Poćorekove vojske.
4) PREKRŠEN LANAC KOMANDE
Ova bitka prva je u srpskoj istoriji u kojoj je prekršen lanac komandovanja: Vojvoda Radomir Putnik je čekao ishod austro-ugarskih operacija, a Đeneral Stepa Stepanović je shvatio važnost planine Cer i obrazovao Cersku udarnu grupu s kojom je samoinicijativno zauzeo kote Trojan i Kosanin grad.
Foto: Wikipedia, Vojvoda Stepa Stepanović
Zbog vojnih uspeha u Cerskoj bici, Stepa je kasnije unapređen u Vojvodu.
5) PRVI PORAZ VELIKE SILE OD MALE ZEMLJE
Vladavina cara Franje Jozefa bila je poznata po vojnim katastrofama. Do Cerske bitke - njega su pobeđivale samo Velike sile: Francuska i Prusija. Nakon pobede naših trupa, počele su da pristižu donacije za opremanje vojske, a pojedine italijanske partije su tražile od zvaničnog Rima da se uđe u rat, baš pozivajući se na uspehe Srba na Ceru.
(A. Bećić)
101 godina od početka Cerske bitke: 5 zanimljivosti o veličanstvenoj pobedi srpske vojske
http://www.newsweek.rs/
rbija
101 godina od početka Cerske bitke: 5 zanimljivosti o veličanstvenoj pobedi srpske vojske
Iako istoričari još uvek različito prikazuju datum početka Cerske bitke jer se ne slažu da li je u pitanju 12. avgust kada su Austro-ugari osvojili Loznicu i prešli Drinu i Savu, ili 15 avgust kada je počeo naš kontranapad, ovo možda niste znali
Foto: Zorana Jevtić, Obeležavanje pobede u Cerskoj bici
Bili su to dani ponosa i slave. Bili su to dani kada su srpski oficiri komandovali "za mnom", a ne "napred".
Bili su to dani kada nam se ceo svet divio zbog hrabrosti i sjajne taktike. Dani kada je srpska vojska izvojevala prvu veliku pobedu u Velikom ratu, kasnije nazvanom Prvi svetski rat. Pobedu na Ceru.
Danas, na dan kada je bitka počela, donosimo vam pet zanimljivosti o ovom legendarnom ratnom okršaju:
1) MARŠ NA DRINU
Marš na Drinu, koračnica koju je u Valjevu napisao Stanislav Binički, a koja je posvećena pobedi sprske vojske nad austro-ugarskim trupama na Ceru, je vojna koračnica sa najvećim brojem verzija u rok muzici! Ova legendarna melodija je doživela 17 rok verzija, od kojih je najpoznatija verzija grupe Šedous, potom grupe Lajbah, Smak...
Marš na Drinu svirali su svi, na svim meridijanima. Izvođena je čak i u Beču, na novogodišnjem koncertu 1985, pod upravom Fon Karajana.
Ova vojna koračnica je izvođena i u Ujedinjenim nacijama, a gotovo da je zaboravljen podatak da je na referendumu početkom devedesetih godina izabrana za himnu, ali to nikad nije postala.
https://youtu.be/hjJFVwP-Ed4
2) JEDINA BITKA KRALJEVINE NA FILMU
Cerska bitka je jedina vojna operacija iz Prvog svetskog rata o kojoj je za vreme SFRJ napravljen igrani film, za razliku od partizanskih filmova u kojima je opisana svaka bitka, često nerealno. Istina, iako se rukovodi istoriografijom, Marš na Drinu nije toliko film o celom toku bitke, koliko o jednom delu prve Kombinovane divizije.
U ovom filmu Živorada Žike Mitrovića koji je snimljen 1964, igrao je sam vrh jugoslovenskog glumišta, a film je teškom mukom prošao cenzorske makaze.
https://youtu.be/kPpSr35b3KI
3) SUKOB ISTORIČARA
Istoričari se i danas glože oko toga kada je zapravo počela Cerska bitka: 12. avgusta probojem austro-ugarskih trupa preko Drine i Save i osvajanjem Loznice i Šapca, ili 15. avgusta - kada su srpske trupe nakon 20 sati usiljenog marša izvršile kontranapad, koji je pet dana kasnije završen totalnim rasulom u redovima Poćorekove vojske.
4) PREKRŠEN LANAC KOMANDE
Ova bitka prva je u srpskoj istoriji u kojoj je prekršen lanac komandovanja: Vojvoda Radomir Putnik je čekao ishod austro-ugarskih operacija, a Đeneral Stepa Stepanović je shvatio važnost planine Cer i obrazovao Cersku udarnu grupu s kojom je samoinicijativno zauzeo kote Trojan i Kosanin grad.
Zbog vojnih uspeha u Cerskoj bici, Stepa je kasnije unapređen u Vojvodu.
5) PRVI PORAZ VELIKE SILE OD MALE ZEMLJE
Vladavina cara Franje Jozefa bila je poznata po vojnim katastrofama. Do Cerske bitke - njega su pobeđivale samo Velike sile: Francuska i Prusija. Nakon pobede naših trupa, počele su da pristižu donacije za opremanje vojske, a pojedine italijanske partije su tražile od zvaničnog Rima da se uđe u rat, baš pozivajući se na uspehe Srba na Ceru.
(A. Bećić)
Bili su to dani kada nam se ceo svet divio zbog hrabrosti i sjajne taktike. Dani kada je srpska vojska izvojevala prvu veliku pobedu u Velikom ratu, kasnije nazvanom Prvi svetski rat. Pobedu na Ceru.
Danas, na dan kada je bitka počela, donosimo vam pet zanimljivosti o ovom legendarnom ratnom okršaju:
1) MARŠ NA DRINU
Marš na Drinu, koračnica koju je u Valjevu napisao Stanislav Binički, a koja je posvećena pobedi sprske vojske nad austro-ugarskim trupama na Ceru, je vojna koračnica sa najvećim brojem verzija u rok muzici! Ova legendarna melodija je doživela 17 rok verzija, od kojih je najpoznatija verzija grupe Šedous, potom grupe Lajbah, Smak...
Marš na Drinu svirali su svi, na svim meridijanima. Izvođena je čak i u Beču, na novogodišnjem koncertu 1985, pod upravom Fon Karajana.
Ova vojna koračnica je izvođena i u Ujedinjenim nacijama, a gotovo da je zaboravljen podatak da je na referendumu početkom devedesetih godina izabrana za himnu, ali to nikad nije postala.
https://youtu.be/hjJFVwP-Ed4
Cerska bitka je jedina vojna operacija iz Prvog svetskog rata o kojoj je za vreme SFRJ napravljen igrani film, za razliku od partizanskih filmova u kojima je opisana svaka bitka, često nerealno. Istina, iako se rukovodi istoriografijom, Marš na Drinu nije toliko film o celom toku bitke, koliko o jednom delu prve Kombinovane divizije.
U ovom filmu Živorada Žike Mitrovića koji je snimljen 1964, igrao je sam vrh jugoslovenskog glumišta, a film je teškom mukom prošao cenzorske makaze.
3) SUKOB ISTORIČARA
Istoričari se i danas glože oko toga kada je zapravo počela Cerska bitka: 12. avgusta probojem austro-ugarskih trupa preko Drine i Save i osvajanjem Loznice i Šapca, ili 15. avgusta - kada su srpske trupe nakon 20 sati usiljenog marša izvršile kontranapad, koji je pet dana kasnije završen totalnim rasulom u redovima Poćorekove vojske.
4) PREKRŠEN LANAC KOMANDE
Ova bitka prva je u srpskoj istoriji u kojoj je prekršen lanac komandovanja: Vojvoda Radomir Putnik je čekao ishod austro-ugarskih operacija, a Đeneral Stepa Stepanović je shvatio važnost planine Cer i obrazovao Cersku udarnu grupu s kojom je samoinicijativno zauzeo kote Trojan i Kosanin grad.
Foto: Wikipedia, Vojvoda Stepa Stepanović
Zbog vojnih uspeha u Cerskoj bici, Stepa je kasnije unapređen u Vojvodu.
5) PRVI PORAZ VELIKE SILE OD MALE ZEMLJE
Vladavina cara Franje Jozefa bila je poznata po vojnim katastrofama. Do Cerske bitke - njega su pobeđivale samo Velike sile: Francuska i Prusija. Nakon pobede naših trupa, počele su da pristižu donacije za opremanje vojske, a pojedine italijanske partije su tražile od zvaničnog Rima da se uđe u rat, baš pozivajući se na uspehe Srba na Ceru.
(A. Bećić)
понедељак, 17. август 2015.
среда, 12. август 2015.
101 godina od početka Cerske bitke
101 godina od početka Cerske bitke: 5 zanimljivosti o veličanstvenoj pobedi srpske vojske
Srbija 101 godina od početka Cerske bitke:
I
Savršenstvo (ni)je dobro: Ovo je cena koju plaćaju perfekcionisti
http//Personality and Social Psychology Review.
(Huffington post / B92)(Huffington post / B92)
(Huffington post / B92)(Huffington post / B92)
Nauka i tehnika
Savršenstvo (ni)je dobro: Ovo je cena koju plaćaju perfekcionisti
Naime, osobe koje teže savršenstvu često su isuviše samokritične, pod hroničnim su stresom i pate od medicinskih problema poput depresije, anksioznosti, kompulzivnog poremećaja i srčanih bolesti
Uprkos tome što su u najvećem broju slučajeva visoko motivisani, inteligentni i ostvareni, perfekcionisti često plaćaju visoku cenu za svoj uspeh, piše "Hafington post".
Naime, osobe koje teže savršenstvu često su isuviše samokritične, pod hroničnim su stresom i pate od medicinskih problema poput depresije, anksioznosti, kompulzivnog poremećaja i srčanih bolesti.
Zato i ne čudi što je novo istraživanje pokazalo da najčešće ‘pregore’ u školi ili na radnom mestu.
“Najveći problem za ovu grupu ljudi predstavljaju crno-beli način razmišljanja (‘Postići ću uspeh ako dobijem povišicu, doživeću poraz ako to ne ostvarim’), visok stepen samokritičnosti i veliki strah od poraza”, navodi Endru Hil, psiholog na Univerzitetu “St . Džon” u Jorku u Engleskoj i vodeći autor istraživanja.
Naučni tim je detaljno analizirao rezultate 43 studije sprovedene u poslednjih 20 godina koje su za predmet izučavanja imale perfekcionizam.
‘Sagorevanje’ karakteriše osećanje fizičke i mentalne iscrpljenosti, slaba motivacija, cinizam i smanjena lična efikasnost.
Istraživači su proučavali dva glavna aspekta perfekcionizma – perfekcionistička stremljenja i brige. Ustanovljeno je da perfekcionistička stremljenja, poput postavljanja visokih ličnih ciljeva i rada na njihovom ostvarenju, nisu vezana za pregorevanje, jer dopronose osećaju lične ispunjenosti.
S druge strane, brige poput straha od neuspeha, pravljenja grešaka, izneveravanja sebe i osoba u okruženju, kao i potreba za neprestanim samopotvrđivanjem - znatno utiču na sagorevanje.
Lako je videti kako ovah mehanizam funkcioniše – konstantna sumnja u sebe uzrok je akutnog i hroničnog stresa koji s vremenom dovodi do sagorevanja.
Ovo naročito dolazi do izražaja na radnom mestu, gde ima manje društvene podrške i jasno definisanih ciljeva nego u školi. Važno je napomenuti da mnogi ljudi poseduju određeni stepen perfekcionizma, a da se pregorevanje javlja kada brige odnesu prevagu u odnosu na stremljenja.
Iako ne postoji ‘lek’ protiv pregorevanja, naučnici navode da perfekcionisti za sada sebi mogu da pomognu tako što će postavljati fleksibilne ciljeve i dodatno raščlaniti liniju između stepena uspeha i neuspeha.
“Oni moraju dovesti u pitanje ideju da je savršenstvo preko potrebno, dobro obavljen posao ne mora da bude savršeno obavljen posao. Najbitnije je da shvate da neuspeh ne označava isključivo negativnu stvar – reč je o prilici da naučimo nešto novo ili poboljšamo svoje sposobnosti”, zaključuje Hil.
Istraživanje je objavljeno u digitalnom izdanju magazina “Personality and Social Psychology Review”.
(Huffington post / B92)
Naime, osobe koje teže savršenstvu često su isuviše samokritične, pod hroničnim su stresom i pate od medicinskih problema poput depresije, anksioznosti, kompulzivnog poremećaja i srčanih bolesti.
Zato i ne čudi što je novo istraživanje pokazalo da najčešće ‘pregore’ u školi ili na radnom mestu.
“Najveći problem za ovu grupu ljudi predstavljaju crno-beli način razmišljanja (‘Postići ću uspeh ako dobijem povišicu, doživeću poraz ako to ne ostvarim’), visok stepen samokritičnosti i veliki strah od poraza”, navodi Endru Hil, psiholog na Univerzitetu “St . Džon” u Jorku u Engleskoj i vodeći autor istraživanja.
Naučni tim je detaljno analizirao rezultate 43 studije sprovedene u poslednjih 20 godina koje su za predmet izučavanja imale perfekcionizam.
Foto: Zamišljeni biznismen
‘Sagorevanje’ karakteriše osećanje fizičke i mentalne iscrpljenosti, slaba motivacija, cinizam i smanjena lična efikasnost.
Istraživači su proučavali dva glavna aspekta perfekcionizma – perfekcionistička stremljenja i brige. Ustanovljeno je da perfekcionistička stremljenja, poput postavljanja visokih ličnih ciljeva i rada na njihovom ostvarenju, nisu vezana za pregorevanje, jer dopronose osećaju lične ispunjenosti.
S druge strane, brige poput straha od neuspeha, pravljenja grešaka, izneveravanja sebe i osoba u okruženju, kao i potreba za neprestanim samopotvrđivanjem - znatno utiču na sagorevanje.
Lako je videti kako ovah mehanizam funkcioniše – konstantna sumnja u sebe uzrok je akutnog i hroničnog stresa koji s vremenom dovodi do sagorevanja.
Ovo naročito dolazi do izražaja na radnom mestu, gde ima manje društvene podrške i jasno definisanih ciljeva nego u školi. Važno je napomenuti da mnogi ljudi poseduju određeni stepen perfekcionizma, a da se pregorevanje javlja kada brige odnesu prevagu u odnosu na stremljenja.
Foto: Thinkstock, Problemi na poslu
Iako ne postoji ‘lek’ protiv pregorevanja, naučnici navode da perfekcionisti za sada sebi mogu da pomognu tako što će postavljati fleksibilne ciljeve i dodatno raščlaniti liniju između stepena uspeha i neuspeha.
“Oni moraju dovesti u pitanje ideju da je savršenstvo preko potrebno, dobro obavljen posao ne mora da bude savršeno obavljen posao. Najbitnije je da shvate da neuspeh ne označava isključivo negativnu stvar – reč je o prilici da naučimo nešto novo ili poboljšamo svoje sposobnosti”, zaključuje Hil.
Istraživanje je objavljeno u digitalnom izdanju magazina “Personality and Social Psychology Review”.
(Huffington post / B92)
субота, 1. август 2015.
Етници | Питајте лектора
pitajtelektora.com
Етници | Питајте лектора
Верујем у Бога, у љубав, у пријатељство, у отаџбину, у поштење.
Да не верујем у све то, не бих имао разлога веровати ни у једно од тога посебно.
Јован Дучић
Етници | Питајте лектора
Верујем у Бога, у љубав, у пријатељство, у отаџбину, у поштење.
Да не верујем у све то, не бих имао разлога веровати ни у једно од тога посебно.
Јован Дучић
Пријавите се на:
Постови (Atom)