NAJLEPŠI BIBLIJSKI CITATI: Činite DOBRO onimа koji vаs MRZE
Ovako je govorio Isus Hrist...
Biblija je najprevođenija knjiga svih vremena, a reči Isusa Hrista su nam dostupne upravo preko nje. Bilo da verujete ili ne, mudrosti i saveti su uvek dobrodošli, i mogu nam biti vodilja i u najtežim trenucima.
Još mаlo vremenа je svetlost među vаmа. Hodаjte dok imаte svetlosti,
dа vаs mrаk ne obuzme. Ko ide po mrаku, ne znа kud ide. Dok imаte
svetlosti, verujte u svetlost, dа budete sinovi svetlosti.
Ko je mаti mojа, i ko su brаćа mojа? Onaj ko izvršuje volju Ocа moga koji je nа nebesimа, onаj je brаt moj i sestrа i mаti.
Ako oprаštаte ljudimа grehe
njihove, oprostiće i vаmа Otаc vаš nebeski. Ako li ne oprаštаte ljudimа
grehe njihove, ni Otаc vаš neće oprostiti vаmа grehe vаše.
Vаmа kаžem koji slušаte: ljubite neprijаtelje svoje, činite dobro onimа koji vаs mrze.
Dаj onome koji od tebe trаži, i ne okreći se od onogа koji hoće od tebe dа pozаjmi.
Zаistа vаm kаžem dа je teško bogаtome ući u cаrstvo nebesko. I još
vаm kаžem da je lаkše kаmili proći kroz iglene uši nego li bogаtome ući u
cаrstvo Božije.
Ako prinosiš dаr svoj nа žrtvenik i onde se setiš dа tvoj brаt imа
nešto protiv tebe, ostаvi svoj dаr pred žrtvenikom, i idi prvo izmiri se
sа brаtom svojim, pа tаdа dođi i prinesi dаr svoj.
Zа cаrstvo Božije nije niko ko stаvi svoju ruku nа plug pа se osvrće nаtrаg.
Svаki koji se sаm podiže poniziće se, а koji se sаm ponižuje podignuće se.
Ako hoćeš sаvršen dа budeš, idi i prodаj sve što imаš i podаj siromаsimа, i imаćeš blаgo nа nebu, pа hаjde zа mnom.
Zаistа vаm kаžem, аko se ne povrаtite i ne budete kаo decа, nećete ući u cаrstvo nebesko.
Ko hoće dušu svoju dа sаčuvа, izgubiće je, а ko izgubi dušu svoju mene rаdi onаj će je sаčuvаti.
LJubi Gospodа Bogа svogа svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i
svom snаgom svojom, i svom mišlju svojom. I ljubi bližnjegа svogа kаo
sаmog sebe.
Koji hoće dа bude prvi nekа bude od svih nаjzаdnji i svimа slugа.
Mnogo je blаženije dаvаti negoli uzimаti.
Vrаti svoj mаč nа njegovo mesto; jer svi koji se mаše zа mаč – od mаčа će poginuti.
Финансирање школа од 2015/2016.године ПРАВИЛНИК О КРИТЕРИЈУМИМА И СТАНДАРДИМА ЗА ФИНАНСИРАЊЕ УСТАНОВЕ КОЈА ОБАВЉА ДЕЛАТНОСТ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА Извор: http://www.slglasnik.info/
„Nema ničeg dragocenijeg od molitve u
životu čovečjem", govorio je patrijarh srpski gospodin Pavle. „Ona i
nemoguće čini mogućim, teško čini lakim, neugodno pretvara u ugodno."
U svim velikim monoteističkim verama govori se o
anđelima, a u pravoslavnoj postoji sedam arhanđela: Mihail, anđeo
pobede i suda, Gavril, vesnik božijih tajni, Rafail, utešitelj žalosnih i
iscelitelj bolesnih, Uril, prosvetitelj neverujućih, Salatil, anđeo
molitve, Jegudil koji se stara o nebeskoj nagradi vernih i Varahil
koji ljudima donosi blagoslov i blagodat od Gospoda. U čemu je razlika između duhovnika i duhovnog oca... U pravoslavnim izvorima navode se tri varijante molitve anđelu čuvaru: „Anđele Hristov, čuvaru moj sveti, zaštitniče duše i tela i moga,
oprosti mi sve sto zgreših u današnji dan, izbavi me od svakoga zla, da
ne bih nikakvim grehom razgnevio Boga mog, no moli za mene grešnoga i
nedostojnog slugu, da me pokažeš dostojna dobrote i milosti Sesvete
Trojice, i Matere Gospoda moga Isusa Hrista, i svih Svetih. Amin." Moć molitve, afirmacije i vizuelizacije: naučite da napravite mapu života kakvog želite... „Anđele Božji, čuvaru moj sveti, život moj sačuvaj u strahu prema
Bogu. Um moj utvrdi na istinitom putu i u ljubavi k Bogu utvrdi dušu
moju, da tobom upravljan(a) (tvojim uputstvom) dobijem od Hrista Boga
veliku milost." Tajni smisao molitve... O, sveti Anđele, moj dobri čuvaru i zaštitniče! Skrušenog srca i
bolne duše pred tobom stojim i molim se: usliši mene grešnog slugu tvoga
(izgovoriš svoje ime), koji vapi glasnim jaukom i gorkim plačem: ne
opominji se bezakonja i nepravdi mojih, kojima te nesrećnik gnevim
svakoga časa i dana i mrskim se činim pred Stvoriteljem našim Gospodom;
podari mi milosrđe svoje i ne odstupi od mene nečistoga sve do skončanja
moga; probudi me od sna grehovnog i pomozi mi da molitvama tvojim
preostalo vreme života svoga proživim bez poroka i rodim rod dostojan
pokajanja, i od smrtnih padova grehovnih izbavi me, da ne propadnem u
očajanju i da se ne obraduju neprijatelji pogibelji mojoj; znam uistinu i
rečima ispovedam da niko nije takav prijatelj i zaštitnik, zastupnik i
branitelj, kao ti, sveti Anđele, jer stojiš pred prestolom Gospodnjim i
moliš se za mene nepotrebnog i od sviju grešnijeg, da ne uzme Preblagi
dušu moju u dan očajanja moga niti u dan kada učinih zlo, i zato nemoj
prestajati da moliš premilosrdnog Gospoda Boga mog da oprosti sagrešenja
moja, koja učinih tokom čitavog života delima, rečima i svim svojim
čulima, i, mada već zna presudu, da me spase; da me kazni po Svojoj
neizrecivoj milosti, ali da me ne ukori i ne muči Svojim nepristrasnim,
pravednim suđenjem; da me udostoji da se pokajem i da sa pokajanjem
dostojno primim Božansko pričešće, za šta se najviše molim, i takav dar
od sveg srca želim. U strašnom času smrti ne odstupi od mene, dobri
čuvaru moj i odagnaj mračne demone koji će zaplašiti ustreptalu dušu
moju; zaštiti me od tih zamki jer moram proći vazdušna mitarstva, da
bih, čuvan tobom, bezbedno dostigao željeni raj, gde sveti i višnje sile
neprestano hvale svečasno i veličanstveno ime u Trojici slavljenoga
Boga, Oca i Sina i Svetoga Duha, kome dolikuju čast i poklonjenje u
vekove vekova. Amin.
Mudre reči i pouke patrijarha Pavla: Nema čoveka bez greha, niti bez dobrog dela
Kad se čovek rodi, ceo svet se raduje, a samo on plače. Ali treba da živi tako da, kad umre, ceo svet plače, a samo on se raduje
Autor: Stil Foto: Fonet / Zoran Mrđa
Iako je prošlo više od pet godina od smrti patrijarha srpskog Pavla, njegov lik još uvek živi i prisutan je među srpskim narodom. Uvek je pravi trenutak da se podsetimo nekih od njegovih mudrih i najlepših reči koje nam je za sobom ostavio. "Ljubav je najviša vrlina. Sve što čovek deli sa drugima smanjuje se, osim ljubavi. Što je više dajete, više je imate". "Ne zaboravimo nikada da je zlo uvek kratkog veka i samo naizgled
uspešno i blistavo. Zato na zlu, lukavstvu, prevari, ne treba zasnivati
ništa, pogotovo ne život". "Ne branimo se od tuđeg zla, zlom u sebi". "Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da mi ne postanemo neljudi". "Kad se čovek rodi, ceo svet se raduje, a samo on plače. Ali treba da živi tako da, kad umre, ceo svet plače, a samo on se raduje". "Čovek ne može da bira vreme u kojem će se roditi i živeti; od njega
ne zavisi ni od kojih roditelja, ni od kog naroda će se roditi, ali od
njega zavisi kako će on postupati u datom vremenu: da li kao čovek ili kao nečovek, bez obzira na to u kom narodu i od kojih roditelja". "Nije nesreća što mi imamo suprotna gledišta, jer se stvar mora
sagledati sa više strana. Ali često kod nas dolazi do onog što nije
razlika u mišljenju. Toga se moramo osloboditi. Ako budemo tolerantniji,
onda ćemo moći da shvatimo i to gledište drugoga. Ne da ga usvojimo ako
nije dobro, ali da ga shvatimo da ne dođe do mržnje i ovog što nas cepa i deli". "I sebi i drugima kažem: mene može da ponižava ko god hoće, al' da me
ponizi nema čoveka na ovom svetu, sem jednog, a to sam ja. Kad to zna
čovek ima stabilnost". "Nema čoveka bez greha, niti bez dobrog dela".
Foto: Fonet / Nenad Orčević
"Obavezni smo i u najtežoj situaciji da postupamo kao ljudi i nema
tog interesa, ni nacionalnog ni pojedinačnog, koji bi nam mogao biti izgovor da budemo neljudi". "Čovek je, pored uma, obdaren i srcem, osećanjem i
voljom kao snagom koja može da ostvari ono što um i srce nađu da treba. A
osim toga, obdaren je još i slobodom. Čovek može onako kako Bog hoće a
može i suprotno. Jer, što kaže naš filozof Koža Knežević, „čovek je biće
kome može i Bog da se obraduje, a od koga može i đavo da se postidi“.
Vidite koliki je to ogroman razmak! Gde ćemo se naći, zavisi od nas". "Vreme je jedno trajanje koje ima prošlost, sadašnjost i budućnost.
Ali prošlosti kao vremena nema. Ima ostataka od prošlosti. Budućnosti
takođe nema, ona će biti. A šta ima? Ima samo sadašnjost. Ta kategorija
vremena ne odnosi se na Boga. Na Njega se odnosi večnost. A večnost je
stalna sadašnjost. Nema ni prošlosti ni budućnosti". "Kada bi se svi držali ljubavi, ova zemlja bi bila
raj. Ali kad bi se svi držali bar onog što je malo manje od ljubavi –
jer, ljubav je veza savršenstva – kada bi se makar držali principa „što
želite sebi, to činite drugima; što ne želite sebi, to ne činite
drugima“, onda bi zemlja, ako ne bi postala baš raj, bila blizu raja".
SEĆANJE NA DESANKU MAKSIMOVIĆ: Ona nas je učila da budemo ljudi!
Pop kultura
Na današnji dan je rođena čuvena srpska pesnikinja i književnica Desanka Maksimović
Na današnji dan 1898. godine, rođena je književnica Desanka Maksimović, jedna od najpopularnijih srpskih pesnikinja.
Desanka je bila najstarije dete oca Mihaila, učitelja, i majke
Draginje. Odmah posle njenog rođenja, Mihailo Maksimović je dobio
premeštaj, te se porodica odselila u Brankovinu. U Brankovini je provela
detinjstvo, a u Valjevu je završila gimnaziju. Početkom avgusta 1933.
godine udala se za Sergeja Slastikova. Nije imala dece. Studirala je na odeljenju za svetsku književnost, opštu istoriju i
istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu. Nakon diplomiranja,
Desanka Maksimović je najpre radila u Obrenovačkoj gimnaziji, a zatim
kao suplent u Trećoj ženskoj gimnaziji u Beogradu. U Parizu je provela godinu dana na usavršavanju kao stipendista
francuske vlade. Nakon što je od 3. septembra 1925. godine radila oko
godinu dana u učiteljskoj školi u Dubrovniku, prešla je ponovo u Beograd
gde je radila u Prvoj ženskoj realnoj gimnaziji (a današnjoj Petoj
beogradskoj gimnaziji). Putovala je širom tadašnje Jugoslavije i imala veliki
broj prijatelja među piscima i pesnicima; u njih su spadali i Miloš
Crnjanski, Ivo Andrić, Gustav Krklec, Isidora Sekulić, Branko Ćopić i
mnogi drugi. U četvrtak, 11. februara 1993. godine, u svojoj 95. godini,
u Beogradu Desanka Maksimović je preminula. Sahranjena je u Brankovini
kod Valjeva. Bila je pesnik, pripovedač, romansijer, pisac za decu, a povremeno se
bavila i prevođenjem, mahom poezije, sa ruskog, slovenačkog, bugarskog i
francuskog jezika. Njena poezija, pripovetke, romani, knjige za decu
prevođeni su na mnoge jezike, a pojedine njene pesme nalaze se u
antologijama poezije raznih naroda. Njena pesma je uvek bila sigurna streha i zaklon svakome ko je
obeležen osećajnošću, uskraćen za nešto, ugrožen. Retko je koji pesnik u
nas kao Desanka Maksimović još za života stekao ime i ugled i zadobio
toliku naklonost, poštovanje i privrženost brojnih čialaca. Desanka
Maksimović nema drugu biografiju sem književnu, ni drugog poroda sem
pesama. Onaj ko je čitao njene pesme upoznao je ne samo njenu dušu i
njeno biće, već i dušu naroda iz kojeg je potekla.Mnoge njene pesme su
poziv ljudima da budu dobri, plemeniti, ponositi, postojani, da poštuju
ljude drugačijih načela i uverenja, boja i vera, pozivala ih da proslave
i tuđeg sveca, da uvažavaju neistomišljenike, da budu strogi prema
svojima kao što su i prema tuđim manama. Od svih vrednosti u životu ona
je posebno isticala slobodu, odanost, hrabrost, dobrotu i
nekoristoljublje. Za razliku od mnogih liričara, naročito novijeg doba, koji su svaki
komplikovaniji pesnički problem rešavali i složenijim sredstvima, naša
pesnikinja je uvek išla za tim da najjednostavnijim i najprečim putem
dopre do takvog zamućenog i skrivenog jezgra kakvo je ljudska
bespomoćnost pred tajnom. Ma koliko bile raznolike i neujednačene sve Desankine pesme istovrsne
su, istim glasom ispevane.Melodija njene poezije je sestra govorne
melodije. Otkriva ćitavo obilje novih aliteracija i rima, koje i kada nisu
izmešane sa poznatim, u kontekstu nekako zazvuće poznato; skoro uvek su
nekako prirodno na svom mestu. Desankina poezija saopštava o ljubavi,
prenosi impulse mladosti. Ljubav je vodič u svet, učitelj duha.Bog o
kome i kome peva Desanka Maksimović, prisutan je svuda i nigde ga nema;
on je milosrdan i ravnodušan; prisan i neuhvatljiv; ispovednik i
stranac. On nije sabran u jednu žižu, već je rasut u hiljadu mogućnosti,
a pesnikinja nam saopštava da svaka od njih može biti, ili jeste prava.
Sve te suprotnosti se usklađuju u ljubavi. (Znanje.org/Vikipedija)
Slava herojima: Danas se obeležava 70 godina od pobede nad fašizmom i kapitulacije Nemačke
DAN POBEDE: Srbi su podneli najveće žrtve, a ispali najveći gubitnici rata!
Današnja Srbija treba
da obeležava ovaj datum, ali ne sme da zaboravi da ishod rata nije bio
povoljan po nju i da smo bili u lošem položaju u novonastaloj državi,
kaže istoričar Kosta Nikolić
Partizanske jedinice defiluju kroz oslobođeni Beograd 1944.
BEOGRAD - Na današnji dan, pre 70 godina nacistička Nemačka
potpisala je totalnu kapitulaciju, čime je okončan Drugi svetski rat,
najveći oružani sukob i najsmrtonosniji rat u istoriji čovečanstva, koji
je odneo između 50 miliona i 75 miliona života.
Na prostoru Jugoslavije rat je doneo užasna razaranja, skoro
dva miliona žrtava, novo društveno uređenje i narodne podele kojima se
ni dan danas ne nazire kraj.
- Srbi su podneli najveće žrtve u ratu, a izašli su kao
najveći gubitnici iz njega. Dali smo veliki doprinos pobedi kroz svoja
dva antifašistička pokreta, četnike i partizane, ali i živeli u seriji
građanskih ratova pod okupacijom. U novoformiranoj državi Srbi su bili u
lošem položaju i morali su da pređu u partijsku totalitarnu diktaturu.
Današnja Srbija treba da obeležava Dan pobede nad fašizmom, ali ne sme
da zaboravi ishod rata - kaže istoričar Kosta Nikolić i dodaje da
mnoštvo istorijskih procesa današnjice vuče korene upravo iz tog rata.
S njim se slaže i istoričar Bojan Dimitrijević, koji navodi da
je Dan pobede veoma značajan datum za Srbiju i da treba da se obeležava
na adekvatan način.
- Ovim se obeležava završetak rata u Evropi, ali kod nas se
ovaj datum tumači na poseban ideološki način upravo zbog naša dva
sukobljena antifašistička pokreta. Smatram da su i saveznici, i četnici,
i partizani, svaki na svoj način, doprineli završetku rata - ističe
Dimitrijević.
Na teritoriji bivše Jugoslavije tokom Drugog svetskog rata
poginulo je skoro dva miliona ljudi svih nacionalnosti, od čega od
900.000 do 1.200.000 Srba. Od 18.000 Jevreja u Srbiji, do kraja rata
ubijeno je njih 16.500.
Krvave ustaške ruke
Čuvali bratstvo i jedinstvo ĆUTALO SE O USTAŠKIM ZLOČINIMA
Drugi
svetski rat u Srbiji pratile su i brojne kontroverze, od kojih je možda
i najveća formiranje Nezavisne države Hrvatske pod ustaškim režimom,
kao i zločini koje je njihova vojska izvršila nad srpskim narodom. -
Nesporni su zločini koje su ustaše izvršile nad Srbima tokom Drugog
svetskog rata, ali o njima se i dan-danas uporno ćuti. Zarad mira,
bratstva i jedinstva u novoformiranoj SFRJ, o genocidu nad Srbima nije
smelo ni da se priča ni da se piše - naglašava Nikolić.
Izdajnik ili antifašista ODLUKA O DRAŽI 14. MAJA
Spor
oko toga da li je Ravnogorski pokret s đeneralom Dragoljubom Dražom
Mihajlovićem na čelu bio kvinsliški ili antifašistički i dan-danas
traje. Mihajlović je na suđenju 1946. osuđen na smrt. Pred Višim sudom u
Beogradu 2006. godine, njegov unuk Vojislav Mihajlović pokrenuo je
proces rehabilitacije svog dede, ali je prvo ročiste održano tek 2010.
Konačna sudska odluka trebalo bi da bude izrečena 14. maja.
Četnički komandant Dragoljub Draža Mihajlović
Nemačka kapitulacija RAT ZAVRŠEN ČETIRI MESECA KASNIJE
Iako
je Drugi svetski rat konačno završen tek 2. septembra 1945.
kapitulacijom carskog Japana, Dan pobede slavi se 9. maja pošto je te
1945. sovjetski maršal Georgij Žukov ratifikovao sporazum o nemačkoj
kapitulaciji, koju je dan ranije potpisao feldmaršal Vilhelm Kajtel.
(VIDEO) KAD SRBI MARŠIRAJU MOSKVOM: Ovako je Garda Vojske Srbije protutnjala Crvenim trgom!
Naši gardisti na Crvenom trgu u Moskvi marširali su srpskim strojevim korakom u stroju pobednika
MOSKVA - Na Crvenom trgu u Moskvi tokom velike vojne parada
povodom 70 godina od pobede nad nacizmom, kojoj su prisustvovati blizu
30 svetskih lidera, međunjima i predsednik Srbije Tomislav Nikolić,
srpka garda Vojske Srbije.
Crvenim trgom koračalo je 75
vojnika iz Srbije, među kojima i dve žene. Naši gardisti na Crvenom trgu
u Moskvi marširali su srpskim strojevim korakom u stroju pobednika.
Široko čelo ukazuje na
inteligenciju i mentalni pristup prema rešavanju problema, pa ako je
vaš dominantni deo lica onaj gornji verovatno je da ste zainteresiraniji
za činjenice i logičko razmišljanje od drugih
Kinesko umeće "čitanja lica" povezuje određene karakterne
osobine sa fizičkim karakteristikama - od širine lica, veličine nosa,
dominantnog dela, razmaka očiju...
Kada podelite svoje lice sa
tri horizontalne linije i uporedite tri dela lica, možda ćete uočiti da
je neki deo vašeg lica dominantniji od ostalih. Kineski lekari koji su
izučavali tehnike čitanja lica, tehniku koja se u Kini razvija i kao
pomoć u dijagnostikovanju zdravstvenih poremećaja i problema, na
osnovu tog dominantnog dela lica mogli bi reći nešto o vama, o vašoj
ličnosti ili o tome kakav ste tip osobe. Opšte funkcije lica * Široko čelo ukazuje na inteligenciju i mentalni
pristup prema rešavanju problema, pa ako je vaš dominantni deo lica onaj
gornji verovatno je da ste zainteresiraniji za činjenice i logičko
razmišljanje od drugih. * Osobe koje imaju
dominantan srednji deo su ambiciozne, žele da napreduju i svoj život da
promene nabolje. Takvi ljudi mogu da žrtvuju mnogo stvari da bi postigli
svoje ambicije. * Osobe kod kojih je dominantan donji deo lica
uživaju u fizičkim rizicima. Moguće je da je reč o bokserima ili
rvačima. Oni su vrlo praktični i žele da znaju kako bi se ideje koje
imaju mogle uklopiti u stvarnosti, ne samo u njihovoj mašti. * Široko
lice je ono kod kojega širina lica po dužini približno odgovara visini i
odaje vrlo samouverenu osobu. Ta osoba verovatno ima i nešto veći
razmak između očiju, što ukazuje na visoku toleranciju. Može se zanimati
za detalje, međutim mnogo viđe ga zanima globalna slika nekog problema
ili neke pojave. Verovatno bi mogla biti dobar menadžer. * Osoba sa
uskim licem, kod koje je visina lica izrazito naglašena, verovatno se
više oslanja na iskustvo, a ne intuiciju, što znači da oseća nelagodu u
novim situacijama. *Osobe s okruglim licem vrlo su vezane uz prirodu, vole druženje i prijatnu atmosferu. Međutim, osim karaktera, Kinezi iz lica čitaju i neke događaje iz prošlosti i predviđaju budućnost.
ČELO Pravo čelo otkriva progresivnog misliocaReč
je o vrlo inteligentnoj osobi koja razmišlja progresivno. Ta osoba neće
reagovati refleksno i neće se snaći u novoj okolini ako ne poznaje
ljude. Ako nešto ispred nje pada, verovatno to neće uhvatiti pre nego
što ne padne na tlo. Ima problema kada radi pod pritiskom, pa mu to može
pokvariti poslednjih deset minuta ispita. Malo čelo skriva brze misliBrzo
zaključuje, obično prekida sagovornike da bi završio njihovu rečenicu i
verovatno joj je dosadno u razgovoru s osobom ravnog čela, jer je
prespora za nju. Među njima je većina fudbalera i košarkaša. Malo čelo
ne znači da nije reč o inteligentnoj osobi, već samo da brzo donosi
odluke, što u životu često može stvoriti probleme. Zakrivljeno čelo odaje kreativceTa
osoba je jako kreativna. Pogledajte samo čela onih koji studiraju
umetnost, većina ih imaju zakrivljeno čelo. Mrze ograničenja i pravila,
vole da koriste maštu i verovatno se ne snalaze u matematici i
računovodstvu. Ako je čelo zakrivljeno, a taj deo lica dominantan,
verovatno je reč o vrlo inteligentnoj osobi, moguće i genijalcu.
Oči udaljene od čela upućuju na oprezneOsoba sa
velikom udaljenosti između očiju i čela obično je oprezna. Kad ide u
kupovinu, može obići bezbroj prodavnica a da ništa ne kupi, već se
vraća za nekoliko dana i kupuje ono što joj treba. Relativno je spora u
socijalnim veštinama, a ako ste vrlo društveni, povlači se dok se malo
ne navikne na vas. Ne pokušavajte gurati tu osobu, pustite je da se
polako navikava na promene. Oči blizu čela otkrivaju nestrpljivostPrilikom
kupovine odluke donose u sekundi, bez oklevanja, pa često kupuje stvari
za koje će kasnije zaključiti da im uopšte nisu potrebne. Obično su
vrlo nestrpljivi i kada odluče da će nešto da važno urade, najčešće ne
mogu da spavaju od uzbuđenja. Čini se kao da nikada ne razmišljaju pre
neke odluke, odnosno deluju brzopleto, što ponekad može biti problem.
OBRVERavne obrve znak su logikeKad su obrve poput
ravne linije, reč je o čoveku koji se oslanja na logiku. Ako želite da
ga uverite u nešto, pali samo logika i dokazi, ne pokušavajte udarati na
emocije. Najbolje ćete ga uveriti u nešto s papirom i olovkom u ruci.
Kad on uverava, ponudiće vam sve nedostatke i prednosti vezano uz
odluku koju treba doneti. Povezane obrve otkrivaju nonstop misliocaTakva
osoba se ne može opustiti, uvek razmišlja, procenjuje ljude i situacije
oko sebe. Vrlo je verovatno da ne može da spava kada se približavaju
veliki događaji u njenom životu, jer glava radi sto na sat. Ako ste taj
tip, pronađite način na koji ćete se opustiti da vam ne nastrada
zdravlje. Kose obrve odaju kontroloreBudite pažljivi s
takvom osobom, jer oni uvek žele kontrolu i vlast. Pogledajte
fotografije bivših predsednika, iznenadićete se koliko njih ima obrve u
znaku obrnutog slova "V". Ti ljudi obično se žestoko bore za vlast i
visok status te radna mesta. Ako želite da uspe, pokušajte zapamtiti
njegovo ime na prvom sastanku. Uživaće u situacijama u kojima se čini
da sve zavisi o njemu. Tanke obrve imaju emotivciVrlo tanke obrve mogu
ukazivati da je reč o osobi koja je preterano osetljiva, pogotovo ako on
ima delikatne crte lica, kao što su male oči, nos ili usta. Kad se radi
o toj osobi, posvetite dodatnu pažnju da ga ne povredite jer su vrlo
osetljiviji na spoljne nadražaje drugih ljudi. Pažljivo sa kritičnim
primedbama.
Zaobljene obrve nose prijateljski tipovi Osoba
sa zaobljenim obrvama (ponekad se nazivaju krug) je prijateljski
nastrojena po prirodi, slično kao i osobe sa okruglim licem, okruglim
obrazima i bradom. Ova će vas osoba najbolje razumeti ako se u
objašnjavanju koristite primerima i metaforom, pogotovo ako koristite
primere u kojima se sama mora staviti u poziciju onoga o kome govorite.
OČIDuboke oči znak su posmatračaPogledate li osobu
sa strane, primetićete da su joj oči duboko usađene. To su osobe koje
vole mnogo da posmatraju stvari i situacije oko sebe i na osnovu toga
donose zaključak o događajima. U razgovoru sa njima možda ćete imati
utisak da vas osoba ne sluša, jer celo vreme dok vas sluša analizira
svaku vašu reč i ispituje njihovu valjanost. Ispupčene oči su znatiželjniMogu biti veoma
energični i kao da žele da učestvuju u svemu što se dešava. Ne podnose
da ih se ignoriše, to je za njih velika uvreda, pogotovo ako je reč o
većoj grupi ljudi. Pokušajte im pristupiti tako da uvek naglasite
njihovo ime kada imate neku važnu primedbu, odnosno tako da im posvetite
malo vremena. Ravne oči oznaka su staloženihTakve osobe imaju
vrlo uravnotežen pristup u raspravama o nečem novom. Oni poseduju
kvalitete koje su posrednik između onih sa ispupčenim i onih koji imaju
duboko postavljene oči. Uopšteno su dobri pregovarači i miritelji te
dobro utiču na atmosferu u kojoj ima puno različitih mišljenja. Često
vam mogu dati dobar savet. Približene oči skrivaju sklonost detaljimaUdaljenost
proverite tako da vam prijatelj sa strane proceni može li između vaša
dva oka stati još jedno. Ako je rastojanje mala, verovatno je reč o
osobi koja ima sklonost prema detaljima. Ta osoba ima snažnu sposobnost
koncentracije, ne voli kada je ometaju. Često se bavi detaljima na koje
drugi ne obraćaju pažnju. Vrlo teško podnose promene temperature,
saobraćajne gužve i spoljne uticaje. Razmaknute oči imaju vizionariOva osoba uvek
voli sagledati stvari sa visoka, odnosno iz daljine, kao celinu i na
osnovu toga donosi zaključke. Ne opterećuje se delom problema, ne
raščlanjuje ih. Može izgledati sporo, ali u situacijama u kojima treba
da odluči o kompleksnom problemu teško se snalazi i treba joj puno
vremena da na osnovu detalja zaokruži celu sliku.
Foto: Shutter
USNE Ravne usne s vrhovima prema dolje znak su pesimistaUvek
očekuje najgore. Jedna od velikih prednosti ako imate takvu osobu uz
sebe je da vas može upozoriti na sve probleme koje možete očekivati, jer
je to obično prvo čime se bavi. Ako započinjete projekat i želite
proceniti rizike, porazgovarajte s takvom osobom jer će vam saveti biti
vrlo korisni. Ravne usne s vrhovima prema gore otkrivaju optimisteUvek
očekuje dobre stvari. Takva će vas osoba dobro motivisati i dati
pozitivnu energiju ako krećete u realizaciju nekog projekta. Međuti,
pazite da ne podlegnete euforiji, jer takve osobe mogu zanemariti
probleme i opasnosti. Ravna linija usana odaju uravnoteženostTa osoba
ima uravnotežen pristup i pogled na buduće događaje. Može biti
optimistična i dobar motivator ako veruje da su uslovi dobri i
pesimistična ako joj stvari izgledaju loše i vidi neke moguće probleme.
Ta osoba vam može dati vrlo uravnoteženo mišljenje o budućem projektu,
s obzirom na to da obično uspe prepoznati i dobro vrednovati sve važne
informacije. Velike usne - pričljivciVoli mnogo da govore, pa
je vrlo korisna osoba u velikim grupama koje treba zabaviti. Međutim,
ako ljudi oko nje ne slušaju pažljivo, to bi takvu osobu moglo naljutiti
i dovesti do toga da rečenice koje izgovara budu prepune ogorčenja. Kad
vam je potrebna uputstva o tome kako da pronađete neku ulicu, birajte
na ulici ljude sa punim usnama.
Male usne imaju šutljivciNastoji da zadrže svoj
privatni život daleko od drugih i vešto krije svoje emocije i osećaje.
Toj osobi možete poveriti tajnu jer će je čuvati.
Tanke usne znak su oprezaOsoba sa tankim usnama može biti vrlo oprezna i obično ne voli avanture i nepredviđene situacije.
Veliki nos ne voli autoritetOsoba
sa velikim nosom mrzi naredbe, odnosno vole sami sebi biti šefovi. Nisu
za male zadatke, skloniji su tome da daju veći doprinos. Vole da se
takmiče. Brzo im dosade zadaci u kojima se sve svodi na ponavljanje, ne
vole da ih se svede na nekoga ko samo udara pečat. Mali nos odaje ljubav prema rutiniOsoba s malim
nosem nema problema u poslu koji se svodi na ponavljanje i sistematski
rad. Možete ih pronaći među tajnicama, ili u administraciji i u sličnim
zanimanjima gde je rutina vrlo važna. Ako treba nekoga na koga se
možete osloniti da će obaviti sve one "dosadne" poslove koji vas
umaraju, osobe s malim nosom su idealne. Kukast nos karakter je onih koji preterujuKad
nekoga gledate sa strane i izgleda vam kao da ima kljun orla umesto
nosa, prepoznat ćete sve osobine osobe sa velikim nosom, ali naglašene.
Takva se osoba voli da se oseća važnom, pa mu iskažete poštovanje kako
bi se oseća važno. Konkavan nos sa okruglim vrhom otkriva pomagačaIma
prirodnu sklonost da pomaže drugima i verovatno je član neke
humanitarne organiacije. Kada nekome pomogne, oseća veliko
zadovoljstvo. Takva će osoba s vremena na vreme preuzeti brige i
probleme svojih prijatelja da bi im omogućila da se malo odmore. To su
ljudi na koje se uvek možete osloniti. Okrugao nos karakter je znatiželjeOkrugao nos
odaje znatiželjnu osobu. Voli da zna sve o svemu, možda će vas mnogo
ispitivati, pogotovo ako u suprotnom ne zna mnogo o vama. Nastojte da se
ne oseća kao da nešto krijete od nje, jer se oseća neprijatno. Često
je teško naći način da zadržite neke privatne stvari za sebe, odnosno u
takvim situacijama možete imati problema u odnosu. Nos zakrivljen prema gore skriva povodljivcaOsoba
sa ovakvim nosom veruje svemu i svakome. Lako pada pod uticaj reklama i
sve joj se može prodati. Ponekad deluju naivno kao deca, uopšte nisu
skeptični i zato su česte žrtve prevare. Začudiće se ako ih upozorite
na to da neka stvar iz reklame koju su videli ima i negativne strane,
ili da im nije potrebna. Nos zakrivljen prema dole ima skeptikNe veruju
ničem novom, za sve im trebaju dokazi. Možete ih prepoznati tako što u
pekari ispipaju svaki hleb, ili otvaraju sve šampone da bi proverili
miris. Ako sarađujete sa tom osobom, ili joj nešto treba prodati,
udaviće vas s pitanjima o tome dok god ne bude 200 odsto uverena u to
da joj to treba.
Istaknuta brada odaje tvrdoglavciOsoba sa
šiljastom bradom može biti jako tvrdoglava, slično kao i osobe sa
dugačkim prednjim zubima. Ako se obe funkcije spoje, bežite. Osoba sa
šiljastom bradom ima žestok unutrašnji otpor prema svemu u što ga drugi
guraju, pa budite vrlo fleksibilni ako želite postići neki dogovor s
takvom osobom. Brada povučena unazad karakter je izazivačaUvek
izaziva sudbinu, ostaje uspravna i nakon pada, ne odustaje dok ne
postigne ono što želi. Većini stvari pristupa kao izazovu ili
takmičenju. Ima sposobnost prepoznati pro i kontra bilo kojeg problema,
što ga čini dobrim savetnikom. Ta osoba će vam pomoći da izbegnete
prenagle odluke i da se zapalite za nešto što vam zapravo ne odgovara. Mala brada otkriva osetljivostOsobe sa
istaknutom bradom često imaju malu bradu. Takva je osoba osetljiva. Ako
ima i sitne crte lica, vrlo je osetljiva na kritike i teške životne
situacije. Ne vičite na ljude sa malom bradom jer će pobeći od vas,
pokušajte biti nežniji i strpljiviji nego inače.
Izbačene kosti obraza imaju avanturistiTakva
osoba je hrabra i voli avanture. Nikada ne beži od svađe, nema problema
sa preuzimanjem rizika ili toga da se upusti u nešto novo. Takva osoba
ne vezuje se uz mesta i situacije koje pružaju udobnost, već sledi
instinkte i prihvata nove izazove. Vole da putuju i istražuju nova
mesta. Dve uspravne linije između očiju imaju oni skloni samopromocijiOva
osoba je ponosna na sebe i često ostavlja utisak uspešne osobe. Sve
svoje uspehe oglašava na velika zvona, odnosno samu sebe može gurati dok
ne padne od umora. Ponekad prelaze u krajnost i pretvaraju se u naporne
samohvalisavce. A najveća uvreda je ako se ne divite njegovoj
veličini. Više vertikalnih linija između očiju nose perfekcionistiOva
osoba je idealista, a često i perfekcionista. Sve želi da bude
savršeno, pa ako imate takvog šefa, to može biti vrlo naporno jer i
ljude u svom okruženju često teraju na savršenstvo. S druge strane, može
biti izuzetno koristan saradnik. Vodoravne linije preko nosa karakter su odgovornostiTi
ljudi su preterano odgovorni, verovatno su imali mnogo odgovornosti kao
deca. Imaju osećaj da je sve na njihovim leđima, rado ih podmeću kad
god njihovi bližnji imaju problem, odnosno rado preuzimaju tuđe obaveze.
Retko se druže i retko opuštaju jer imaju osećaj da će se za to vreme
dogoditi nešto za što će biti krivi. Linije tuge simbol je žalostiNeki ljudi imaju
dve linije ispod nosa, koje vode prema ustima. Te se linije zovu
linijama tuge i verovatno je da su doživeli duža razdoblja tuge u
životu. Gubitak bližnje osobe može završiti urezivanjem te dve linije
ispod nosa. Odnosi se prvenstveno na emocionalan, retko finansijski
gubitak. Visoko postavljene uši znak su brzineUši merite
prema liniji nosa, ako su puno iznad dna nosa, tada su povišene. Takve
osobe obično brzo usvajaju informacije i dobro rade pod pritiskom,
pogotovo ako imaju i približene oči. Nisko postavljene uši odaju izgubljene Takva
osoba lako se izgubi u situaciji kada treba procesuirati brze uputstva i
reagovati odmah. Pobrinite se da uputstva dobijaju polako, kad god je
moguće dajte dijagrame, tabele i pomoćne informacije. Ako ta osoba ima
veliku udaljenost između očiju i obrva verovatno će biti spora pri
prijemu i obradi podataka i zadnja će završiti posao.
DA LI STE ZAISTA AUTENTIČNA LIČNOST: Koliko stvari sa ovog spiska vi radite?
Žena
Autor: Foto: Profimedia
Emocionalna snaga i
moćna lična uverenja čine autentične ličnosti bogatim izvorom
inspiracije za promenu u našem životu. Evo kako se ponašaju istinski
kreativci...
1. Čak i obične, svakodnevne aktivnosti, kreativci obavljaju na jedinstven način u skladu sa svojom ličnošću. 2. Često ignorišu uputstva, ali kad to rade uvek se odnose s puno poštovanja prema onome ko ih daje. 3. Uvek ulože dodatno vreme da pročitaju sve ono što je u ugovoru
"napisano sitnim slovima". Tako oni otkrivaju prečice i šanse i uvek ih
iskoriste. 4. Ulažu veliki trud u svim aspektima svog života. 5. Premda ih neki smatraju neobičnim, kreativci se nikad ne stide da budu ono što jesu. 6. Ne boje se konfrontacije. Naprotiv, uživaju u mogućnostima da svet oko sebe sagledaju i iz perspektive drugih ljudi. 7. Vole da sklapaju prijateljstva sa ljudima iz različitih društvenih grupa. 8. Nemaju kočnica kad treba reći svoje iskreno mišljenje. 9. Uživaju u tome da budu sami. U tim trenucima, oni istražuju najdublje delove svoje duše. 10. Svesni su sebe i ne libe se šala na račun sopstvenih mana. 11. Vrlo aktivno slušaju i tako postaju svesni svih promena u svom okruženju. 12. Svesni su činjenice da savršenstvo ne postoji. 13. Poznaju sopstvena ograničenja i ne preuzimaju više obaveza nego što mogu da izvrše. 14. Često razmišljaju o prošlosti i analiziraju izbore koje su načinili. 15. Radoznalost ih tera da istražuju pojave i njihove uzroke. 16. Ne prihvataju odbijanje. 17. Uvek imaju plan i uvek još jedan rezervni plan. I još jedan, za svaki slučaj... 18. Više od bilo čega drugog, njih uzbuđuje intelektualna stimulacija. 19. Proaktivni su i uvek jasno promisle pre nego što preduzmu neku akciju.
20. Ćute kadgod se ne može voditi neki smisleni razgovor. 21. Umeju da "čitaju između redova" i da u svakodnevnoj konverzaciji čuju i ono dublje značenje. 22. Istinski autentične ličnosti razumeju proces u kojem njihov um obrađuje informacije. 23. Uvek su puni poštovanja prema svima oko sebe. 24. Rado pružaju podršku svima da budu dosledni. 25. Već u prvim trenucima poznanstva zanima ih ličnost više nego spoljašnjost ljudi. 26. Uvek su žedni znanja. 27. Znaju šta će odgovoriti čak i pre nego što im postavite pitanje. 28. Razumeju mehanizam kojim će svaka akcija izazvati reakciju. 29. Ne brinu zbog sitnica. To bi za njih bio gubitak vremena. 30. U teškim situacijama umeju da sačuvaju vedar duh i trude se da ne okrivljuju olako druge. 31. Znaju da autentičnost ne donosi uvek prijatne trenutke. 32. Ne propuštaju šansu za novo ili egzotično iskustvo. 33. Gde god da se pojave, unose živost. 34. Slušaju savete, ali ih prihvate tek ako i sami zaključe da je neki od njih ispravan. 35. Vole da uče kroz igru i užitke, čak i ako su pomalo frivolni. 36. Uvek brinu o prirodi i snažno saosećaju sa životinjama. 37. Zanimaju ih društvena pitanja. 38. Žive u trenutku i za trenutak. 39. Kad su u društvu, nećete ih videti kako zavirkuju u mobilni telefon svaki čas. 40. Zainteresovani su za sve oko sebe. Sa sajta Lovesensa pročitajte još: Kreativnost: energija koja dolazi iz dubine bića Najbolji joga položaji: asane koje pojačavaju kreativnost
Света
блажена Матрона (Матрона Димитријевна Никонова) рођена је 1881. године
у селу Себино (Туљска губернија), на двадесетак километара од чувеног
Куликовог поља. Њени родитељи, Димитрије и Наталија, били су веома
побожни, вредни и поштени људи. У сиромашној сеоској породици било је
већ троје деце (Иван, Михаило и Марија) тако да је четврто дете
представљало велики терет. Зато су родитељи размишљали да је по рођењу
дају у сиротиште добротвора кнеза Голицина. Али мајка мале Матроне усни
чудан сан: бела птица са људским ликом, затворених очију спусти јој се
на руку. Богобојажљива жена прими то као небеско знамење и реши да дете
остане у породици. Дете је рођено слепо. На крштењу је добило име
Матрона у част преподобне Матроне Цариградске, подвижнице која је живела
у петом веку. О томе да ће дете бити нешто посебно остало је
сведочанство са њеног крштења. Када је свештеник спустио Матрону у
купељ, сви присутни су угледали над дететом миомирисни дим. Свештеник
отац Василије, кога су мештани сматрали за праведника, био је веома
изненађен: „Многу
сам децу крстио, али овако нешто доживех први пут. То ће дете бити у
Богу свето". И додаде да ће дете њему предсказати дан смрти. То се
касније и десило. Једне ноћи Матрона рече мајци да је отац Василије
умро. Уплашени родитељи отрчаше до цркве, и заиста, отац Василије се
упокојио у Господу.
Девојчица је имала и спољашње обележје. На прсима је имала испупчење у
облику крста. Кад јој је мајка замерила што је скинула са себе крстић,
Матрона рече:
„Па ја имам свој!"
Матрона није била само слепа, она је рођена потпуно без очију! Очне
дупље су јој биле затворене очним капцима, као код оне птице која се
јавила њеној мајци у сну.
Деца су је задиркивала, ругала јој се, гурала је у јаму да виде како
ће се јадна извући. Зато је веома рано престала да се игра са децом,
проводећи скоро читаво време у кући. Већ са седам-осам година код ње се
открио дар исцељивања и прозорљивости. Кућа њених родитеља била је
близу Цркве Успења Пресвете Богородице, лепог храма, јединог за десетак
околних села. Благочестиви родитељи су веома често посећивали
богослужења водећи увек Матрону са собом. Кад је поодрасла, почела је
сама да одлази у храм, па је убрзо научила молитве. Када би се њеној
мајци омакло из сажаљења „моје јадно несрећно дете", она би одвратила са
чуђењем: „Зашто сам ја несрећна? То су Миша и Вања несрећни".
Од раног детињства Бог је обдарио Матрону даром прозорљивости и
исцељивања. Она је предвиђала несреће и упозоравала људе. Од њене
молитве људи су постајали здрави и добијали утеху у невољама. Почели су
да долазе болесници и други невољници из удаљених места. Желећи да се
захвале девојчици, остављали су родитељима намирнице и поклоне. Тако је
то нежељено дете постало хранитељ породице.
Касније, Матрони се пружила прилика да путује. Ћерка оближњег
спахије, благочестива Лидија Јањкова водила је девојчицу са собом на
ходочашће у Кијево-Печерску лавру, Тројице-Сергијеву лавру, Петроград и
до других светиња Русије. Посетиле су Кронштат. После завршетка Свете
литургије, Свети Јован Кронштатски замолио је вернике у
Свето-Андрејевској цркви да ослободе пролаз до амвона 14-годишњој
Матрони, речима: „Матронушка, дођи к мени. Ево ми долази смена, осми
стуб Русије". Свети праведни отац Јован није објаснио своје речи, али је
свакако тиме предвидео да ће Матрона служити Русији и руском народу у
најтежа времена безбожног бољшевичког прогона Цркве.
Кад је Матрона напунила седамнаест година изненада су јој се одузеле
ноге. Ево како је она сама описивала тај тренутак: „После причешћа ишла
сам кроз цркву и знала да ће прићи жена која ће ми одузети моћ ходања,
али је нисам избегла јер је то била воља Божија". И до краја живота
остаде одузетих ногу. Али никад није роптала на Бога, већ је покорно
носила тај тешки крст.
Још у младости Матрона је предсказала револуцију: „Пљачкаће, рушиће
храмове, све од реда ти". Нека спахиница је непосредно пре револуције
купила у Себину кућу и дошла код Матроне да јој каже како је наумила да
подигне звонару. Матрона јој на то рече: „Ништа од тога неће бити".
Тако се и десило.
За Цркву Успења Божије Мајке, настојањем Матроне била је насликана
икона Божије Мајке „Помоћ несрећницима". Ево како се то десило: Једном
је Матрона замолила мајку да се обрати свештенику, јер он у библиотеци, у
том и том реду полице има књигу са том иконом. Свештеник се веома
зачудио јер је то била истина. Матрона је рекла да ће наручити такву
икону, али наравно, имати такву икону било је јако скупо. Она
је благословила жене да скупљају прилоге по околним селима. Многи су
радо давали колико су имали, али је један мужик дао преко воље само
једну рубљу, а његов брат само једну копејку шегачећи се. Када је
Матрона пребирала тај новац, издвојила је рубљу и копејку рекавши:
„Мајко, врати оним људима овај новац, он квари остале паре". Кад је
сакупљено довољно новца наручена је икона од иконописца из Епифаније.
Матрона га је питала да ли може да наслика такву икону. Он је потврдио,
али после доста времена признаде да му ништа не полази за руком.
Матрона рече иконописцу да се покаје за своје грехе, исповеди се и
причести. Тек кад је послушао, икона је била урађена. Матрона се
читавог живота није растала од ње. Икона је била завршена око 1915.
године, и убрзо је постала позната светиња овог храма и народ је
поштовао јер је била чудотворна. Та икона се данас налази у Покровском
манастиру у Москви, где почивају и мошти Блажене Матроне. Блажена
Матрона је целог живота била окружена иконама.
У цркви, у коју је ишла кад је била у Москви, тачно је знала где се
која икона налази. Једном јој је неко рекао да је штета што не види сву
красоту Божијег света. На то је Матрона одговорила да јој је једном Бог
отворио очи и показао цео свет, и звезде на небу и све што је на
земљи: планине, реке, зелену травицу, птице...
Блажена Матрона је била потпуно неписмена, зато је следеће
сведочанство о њеној видовитости још необичније. Једна познаница
Матроне, Зинаида В. Жданова, сећа се како јој је блажена помогла.
„Ја сам 1946. године морала да браним свој пројекат зграде
Министарства флоте. Мој ментор стално је цепидлачио, није ме примао на
консултације и све је било јасно, намеравао је да обори пројекат. Чак ми
је и претио комисијом. Вероватно је знао да ми је отац у логору. Тај
рад ми је био од животне важности јер сам издржавала мајку. Матушка
Матрона ме је тешила и обећала своју помоћ. Једне вечери, док смо пиле
чај, рекла ми је да ћемо прошетати Италијом, Фиренцом и Римом, да
погледамо дела њихових великих мајстора. И стаде да набраја и описује
улице, зграде! Код палаче Пити она ми скрену пажњу на сводове и неке
друге детаље који ми могу послужити у доради пројекта. Та њена
видовитост ме страшно потресла. Рано ујутро сам дотерала пројекат и он
је прошао одлично!"
Много је људи долазило код Матроне да тражи помоћ. Један сељак из
суседног села тражио је, преко других људи, да га исцели. Матрона је
поручила да он допузи у њено село (удаљено 4 километра), па ће се
помолити за њега. Његова вера је била толико снажна да је он то учинио, а
назад је отишао на здравим ногама.
Помоћ коју је пружала Блажена Матрона болесним људима била је
заснована на њеној вери и њеним молитвама и није имала ничег заједничког
са такозваним народним надрилекарима, враџбинама, магијама,
биоенергетичарима. Зато су они мрзели Блажену и чинили јој свакојаке
пакости, нарочито кад је прешла у Москву. Матрона
је, у првом реду, помагала заједничком молитвом. Прелазак у Москву био
је донекле изнуђен, јер су њена браћа постала партијски активисти и
долазак побожних људи у њихову кућу није им био по вољи, а могао је да
има и нежељене последице. Тако је Блажена Матрона 1925. године
напустила родни дом и преселила се у Москву коју је веома волела и
називала је „светим градом и срцем Русије". Тако је почео нови период у
животу Матроне, период скривања (неколико пута је једва избегла
хапшење) и сељакања код познаника и побожних људи. Пре рата матушка је
живела код свештеника Василија и његове попадије Пелагије, док нису
ухапшени. Једно време боравила је у бараци од шперплоче, где јој се
вода смрзавала у посуди и где јој се залеђена коса лепила за зид...
Најдуже је боравила (1942-1949.) на Арбату, код оне Зинаиде Жданов
(којој је помогла око пројекта) и њене мајке. Она није могла добити
„прописку", тј. одобрени боравак у Москви, тако да јој је претила
непрестана опасност од милиције. Међутим, она би неколико дана пред
њихов долазак прелазила на друго место, штитећи тако и оне људе који су
јој пружали уточиште. Једном се десио и овакав случај. Неко је из
комшилука пријавио да слепа жена прима и лечи људе. Послат је
милиционер да приведе прекршиоца. Када је ушао у собу и хтео да ухапси
Блажену, она му рече: „Ја сам слепа и непокретна, не могу ти побећи.
Него ти трчи брзо кући, јер се тамо десила несрећа". Зачудо, он је
послуша, похита кући и затече пожар и своју жену већ захваћену ватром.
Срећом, стигао је на време да је пребаци у болницу. Кад су га у станици
упитали да ли је покупио слепицу, он им одговори да није, а и неће,
јер му је чудом спасила жену.
Боравећи у Москви, Матрона је често одлазила у своје село, или су је
звали да помогне некоме, или би се ужелела своје мајке и својих
најближих. Иначе, њен живот је текао прилично једнолично, преко дана
сусрети са људима, а ноћу молитва. Као и подвижници старих времена, она
никад није припремала постељу, већ је само дремала између две молитве
са главом на длану уместо јастука. Тако су пролазиле године.
Једном приликом, године тридесетдевете или четрдесете, Матрона рече:
„Ево ви се стално око нечег свађате, никако да се нагодите, а рат само
што није почео. Многи народ ће изгинути, али наш руски народ ће
победити".
Почетком 1941. године, сестра З. Жданове Олга Носкова упита матушку
да ли да оде на годишњи одмор (добила је упут у одмаралиште, али јој се
није ишло зими). Матушка одговори: „Иди одмах, јер после дуго, дуго
неће бити никаквих годишњих одмора. Биће рат. Победићемо. Москву
непријатељ неће освојити. У њој ће бити само нешто пожара. Из Москве не
треба одлазити".
Кад је почео рат Матрона, која је духовно могла да се налази на више
места, често би понављала да је невидљиво присутна на фронтовима и да
помаже ратницима. Она је предвидела да Немци неће заузети град Тулу и
њено пророчанство се обистинило.
У току дана Матронушка је могла да прими педесетак људи који су јој
долазили са својим душевним и телесним невољама. Ником није одбијала да
пружи помоћ, али је препознавала оне који су јој долазили са злим
намерама. Неки људи су долазили мислећи да је она народски лекар који
може да скине урок, али би брзо схватили да је пред њима Божији човек
који их враћа Цркви. Матрона никад није наплаћивала своје услуге. Она је
гласно читала молитве, најчешће оне најосновније - „Оче наш", „Да
васкрсне Бог", деведесети псалам и друго. Пружајући
исцељење невољницима матушка је тражила од њих да верују у Бога и да
не греше више у животу. Са каквим невољама су хрлили људи к њој? Па, са
најобичнијим, свакидашњим, као што су тешке болести, опасност да се
распадне породица, тешкоће на послу, прогони и слично. Једна од жена
блиских Матрони, П. С. Аносова, која је често посећивала свог брата на
клиници за нервне болести, испричала је следећи догађај: „Једном, кад
сам ишла код брата, са мном је путовао један брачни пар - ишли су по
своју ћерку. И у повратку смо путовали заједно. Одједном је та
осамнаестогодишња девојка почела да лаје. А ја кажем њеној мајци: „Жао
ми је вас. Ми сад пролазимо поред Царицина, хајде да одведемо вашу
ћерку код Матроне..." Отац девојке, генерал, ни да чује. Али мајка, као
мајка, пристаде и ми свратимо код Матушке... Кад су девојку довели
пред Матрону она се сва укочи, стаде Матрону пљувати, отимати се од
родитеља. А Матрона каже: „Пустите је. Сад ће је проћи". Девојка паде,
поче да се ваља по поду, бљујући крв... Али се убрзо умири и заспа.
Спавала је три дана и три ноћи, а кад се пробудила била је потпуно
здрава".
З. В. Жданова прича да је 1946. године у њихов стан, где је тада
боравила Матрона, дошла једна жена, која је је била безбожник. Користећи
свој високи положај она је болесног сина водила лекарима широм Европе,
али му није било лека. „Чула сам за вас и дошла сам да тражим помоћ
као очајна мајка. Немам више коме да се обратим". Матрона је упита:
„Ако ти Господ исцели сина, хоћеш ли поверовати у Бога?" Жена одговори:
„Ја, нажалост, не знам шта је то". Тада Матрона затражи воде и у
присуству несрећне мајке стаде наглас да чита молитву над водом.
Пружајући затим ту воду мајци, Блажена рече: „Иди одмах код њега у
болницу, договори се са болничарима да га чврсто држе. Он ће се
отимати, али ти настој да му ову воду сипаш у очи и свакако у уста".
Жданова се даље присећа: „Нешто касније брат и ја смо били сведоци
када је та жена опет дошла код Матроне. Она се на коленима захваљивала
матушки, јер је њен син потпуно оздравио. Кад је дошла у болницу урадила
је све онако како је Матрона тражила. Када су јој извели сина, пошла
је према њему. Бочица са светом водицом била јој је у џепу. Син се
отимао и викао: „Мама, баци оно што имаш у џепу, немој да ме мучиш!"
Жена се пренеразила откуд син зна шта она има у џепу. Хитро извадивши
бочицу, попрскала га је по очима, а успела је да погоди и уста. Син се
одједном умири и за неколико дана био је отпуштен са клинике."
И многа још чуда и исцељења чинила је Блажена матушка Матрона, помажући несебично људима. Каквом
су запамтили Матрону људи који су јој били блиски? Била је ситна
женица, са малим скоро детињим рукама и ногама. Седела је обично
прекрстивши ноге на кревету или на великом сандуку. Благо, просветљено
лице, благи глас.
Она је пружала утеху болеснима, миловала их је по глави, често би их
прекрстила, понекад се шалила, а понекад, богами, знала и да их строго
прекори. Никад се није жалила на своје муке и невоље. Она никад није
проповедала, никад није подучавала. Давала је одређени савет, како да се
поступи у овој или оној ситуацији, затим се молила, давала благослов.
Матушка је била шкрта на речима. На питања је одговарала веома кратко.
Међу људима блиским њој остале су у сећању и неке њене поуке опште
природе. Матушка је учила да се не осуђују ближњи. Она је говорила: „Не
треба осуђивати друге људе. Боље је да мало чешће мислиш о себи. Свака
ће овчица бити окачена за свој репић. Шта те се тичу туђи репићи!"
Матрона је учила да се људи морају препуштати вољи Божијој. Да живе са
молитвом. Да се често крсте, да крсте и околне предмете као заштиту од
злих сила. Саветовала је да се људи што чешће причешћују: „Браните се
крстом, молитвом, светом водицом, светим причешћем... увек пред иконама
нек вам гори кандило". Блажена матушка учила је да се воле стари и
немоћни: „Ако вам неко од њих почне да говори нешто увредљиво или
непријатно, немојте слушати и љутити се, већ им помозите. Опростите им и
помозите, ма шта они рекли или урадили".
Матрона није дозвољавала да се сновима придаје некакав значај: „Не
обраћајте никада пажњу на снове, они могу бити ђавоља работа". Осим тога
Блажена матушка је упозоравала људе да не трче од једног до другог
духовника или видовитог учитеља, јер је то само узалудно трошење
духовних снага. „Ако већ идете код свештеника или духовника по савет,
онда се усрдно молите да му Господ пошаље мудрост да вам да прави
савет". Говорила је да се не треба много интересовати за лични живот
свештеника. Саветовала је онима који теже хришћанском савршенству да се
не издвајају од других спољашњошћу (црном одећом или слично). И стално
је поучавала да се све невоље морају стрпљиво подносити. „Кад идете у
храм немојте ни у кога гледати, молите се затворених очију, или свој
поглед усмерите према икони". Матрона је сматрала да је употреба
козметике велики грех, јер човек изобличује свој лик, додаје му нешто
што му Господ није дао, ствара лажну лепоту. Матронушка је говорила:
„Враг не спава - молите се стално. Смрт увек изненади, па се не сме
живети без молитве. Враг нам је на левом рамену, а анђео на десном. И
свако од њих своју књигу има: у једну се бележе наши греси, а у другу
добра дела. Крстите се што чешће! Крст је као брава на вратима. И храну
треба прекрстити. Снагом Часног Животворног Крста браните се и
спасавајте!"
О враџбинама матушка је често говорила: „За онога ко је добровољно
ступио у савез са силама зла и бави се разним чаролијама пред Богом нема
спаса. Они могу можда некад у нечему да помогну, али душу сигурно
уништавају".
Масовно кидање веза са Црквом, агресивни атеизам, јачање отуђености и
зла међу људима, одбацивање традиционалне вере и живот милиона људи
без црквеног покајања, довели су до тешких духовних последица. Матушка
Матрона је то одлично осећала и схватала.
У дане масовних манифестација матушка је тражила од свих да не излазе
на улицу, да затварају прозоре, ролетне, врата, јер тушта и тма демона
испуњавају читаво пространство, читав ваздух и обухватају све људе.
Једном приликом Зинаида Жданова упита Блажену Матрону: „Како је
Господ допустио да се толики храмови разоре и затворе?" (Мислила је
свакако на све године после победе безбожника у октобру 1917. године). А
матушка јој рече: „То беше воља Божија и број храмова се смањио зато
што је број верујућих људи страшно опао па нема коме да се служи".
„Па, што се нико не супротставља?" А она ће на то: „Народ је као под
хипнозом, не зна за себе, страшна сила је покренута... Та снага лебди у
ваздуху, продире свуда. Раније су људи посећивали храмове, носили на
себи крстиће, њихови домови били су заштићени иконама, кандилима,
освећивањем. Те силе су могле само да пролазе поред, а сад се насељавају
међу људе који су одбацили Бога." Живећи
код породице Жданов, у рејону Арбат, Матронушка се исповедала и
причешћивала код оца Димитрија из Цркве на Улици Краснаја Пресња.
Непрестана молитва помагала јој је да носи тешко бреме служења људима,
што је с обзиром на њено здравље био прави подвиг, и израз највише
људске љубави. Делећи са људима њихове невоље, болести, муке, молећи се
за њих матушка би се тако умарала, да пред крај дана није била у стању
ни да говори, већ је, лежећи ослоњена на своју руку, тихо јечала. Али
унутрашњи духовни живот Блажене Матроне ипак је, чак и за најближе,
остао тајна. То међутим, није сметало људима да чврсто верују да је она
прави подвижник Божији и свети човек. Подвиг Матроне био је у огромном
трпљењу, чији је извор био ватрена љубав према Богу и чистота срца.
Управо су о таквом трпљењу, које ће спасавати хришћане кад дођу
последња времена, говорили свети Оци Цркве. Као права подвижница,
Блажена матушка је поучавала не речима, већ читавим својим животом.
Рођена без очију, она је све учила да иду трновитим, али правим путем
спасења. Она је цео свој живот провела немајући свој кров над главом,
немајући никаквих добара. Сваки дан њеног живота био је лавина невоља и
јада људи што су долазили к њој. Пружала је помоћ и исцељење небројено
пута. Узела би својим детињим рукама главу несрећника, помолила се за
њега и човек би од ње одлазио пун утехе. А она, онемоћала, само би мало
прилегла и настављала да се моли по целу ноћ. За време рата било је
много случајева да је родбини несталих својом прозорљивошћу откривала
да ли је њихов најближи жив или га већ треба помињати као мртвог.
Поштовали су је и долазили код ње и многи јереји. Примала је и младе и
старе, али неке је и одбијала. Са некима је разговарала кроз поуке, а
са другима најобичнијим језиком. Једном јој се пожалила Зинаида: „Јао,
матушка, моји живци..." А она ће на то: „Какви живци! ... Зашто на
фронту и у тамници нема живаца? ... Треба трпети, владати собом". Кад
би некога исцелила од физичке болести она би објашњавала: „Тело је
кућица Богом дана, па је треба обнављати. Бог је, стварајући свет, дао
нама и лековито биље и то се не може пренебрегавати". Матушка
је често била тужна: „Жао ми вас је... Дочекаћете последња времена,
живот ће постајати све тежи и тежи... неиздржљиво тежак. Доћи ће време и
пред вас ће ставити крст и хлеб и рећи - бирајте!"
Матронушка је понављала: „Ако народ изгуби веру у Бога, разне ће га
патње снаћи. А ако се не покаје - нестаће са лица земље. Колики народи
нестадоше! Молите се, преклињите, покајте се! Господ нас неће оставити и
сачуваће земљу нашу".
Последње станиште на овој земљи Матронушка је имала у улици
Курганској број 23. у Подмосковљу. Као да је, осећајући велику
изнемоглост, желела да се бар мало склони од људи. Међутим, и овде су у
великом броју долазили к њој невољници и несрећници. Пред само
упокојење Блажена матушка, већ потпуно изнемогла, замоли да се ограничи
број људи које је дневно примала. Време преласка у други живот Господ
јој откри три дана пред смрт и она је то искористила да се опрости од
најближих и да да потребна упутства. Замолила је да је опоје, у
Ризоположенској цркви, у Донској улици, отац Николај (Голубцов) који ју
је изузетно поштовао. Забранила је да јој се на сахрану доносе венци и
цвеће. Кад је пред саму смрт отац Димитрије дошао да је исповеди и
причести она је била страшно узнемирена: „Зар се и ви бојите смрти?" -
упита је он. „Бојим се!" Блажена
матушка Матрона упокојила се у Господу 2. маја 1952. године. Сахрањена
је 4. маја, по њеној жељи, на Даниловском гробљу, крај цркве „да би
могла да слуша службе Божије". Блажена Матрона је предсказала: „После
моје смрти мало ће људи долазити на мој гроб, само најближи. А кад они
умру, мој гроб ће остати сасвим запуштен. Али проћи ће године, сазнаће
људи за мене и поћи ће овамо да моле за помоћ. И ја ћу свима помагати,
јер ћу их све чути". И још је пред смрт рекла: „Долазите к мени и
причајте ми као да сам жива, а ја ћу Бога молити да ваше молбе буду
услишене. Све вас, који ми се обраћате тражећи помоћ, ја ћу после ваше
смрти горе дочекивати".
Прође тридесетак година и њена хумка на Даниловском гробљу постаде
једно од светих места православне Москве и Русије. Сада за Матрону знају
десетине хиљада православних људи. „Матронушка" - нежно је зову, а
она, као и за живота, помаже људима. Обретеније моштију блажене матушке Матроне
У недељу православља, 8. марта 1998. године, са благословом
Патријарха Московског и целе Русије Алексија II, извршено је обретеније
моштију велике подвижнице ХХ века Блажене матушке Матроне. На челу
комисије био је архиепископ Истрински Арсеније. Осим представника Руске
Православне Цркве, у комисији су били стручњак за судско-медицинске
експертизе, антрополог, доктор медицинских наука, професор Виктор Н.
Звјагин и археолог, доктор историјских наука Андреј К. Тањукович.
Комисија је завршила рад 13. марта. Занимљиво је да је на моштима Свете
Матроне откривено оно испупчење у виду крста које се помиње у њеном
житију. Одлуком Његове Светости Патријарха Алексија II, мошти Свете
Матроне пренете су у Свето-Покровски женски манастир у Москви (између
Таганске и Абелмановске улице), где их свечано дочека сестринство тог
манастира на челу са игуманијом Теофанијом. Затим
је почела рад Комисија за канонизацију Светог Синода Руске Православне
Цркве. На основу њеног извештаја 2. маја 1999. године свечано је
обављено проглашење Матроне Димитријевне Никонове за нову подвижницу
Руске цркве као Свете Блажене Матроне Московске. Тог дана одслужен је
последњи парастос за покој душе Матроне, а затим је почела свечана
литургија коју је служио Његова Светост Патријарх Московски и васцеле
Русије Алексије II, са више архијереја и свештеника. У храм је унет
ћивот са моштима Свете Матроне. После литургије одслужено је прво
молебствије новој светитељки и подвижници Руске Православне Цркве,
Светој Праведној Блаженој Матрони Московској.
+ + +
У септембру 1999. године у Београд је, ради учешћа на Скупу слависта у
Вукове дане, стигла благочестива Московљанка Наталија Маслењикова,
професор Московског универзитета. Она је донела књижицу „Житије и чудеса
Свете Праведне Блажене Матроне Московске" и иконицу са њеним ликом.
Тако је православни Београд сазнао за ту нову велику подвижницу Божију.
У недељу свих Светих на руској земљи прослављених 19. јуна/2. јула
2000. године Преосвећени Епископ Бачки др Иринеј (Буловић) служио је
свету архијерејску Литургију и молебан Блаженој Матрони Московској у
Свето-Тројичком храму Подворја Московског Патријархата у Београду. За
ово празновање Старешина Подворја Московске Патријаршије у Београду,
јереј Виталије Тарасјев, донео је из Покровског манастира у Москви икону
Блажене Матроне и свето уље са њених моштију.
Тако се молитвено поштовање Свете Матроне Московске проширило и међу православним народом српским.
Foto: Fonet / Nenad Orčević
"Obavezni smo i u najtežoj situaciji da postupamo kao ljudi i nema
tog interesa, ni nacionalnog ni pojedinačnog, koji bi nam mogao biti izgovor da budemo neljudi".
Foto: Fonet / Nenad Orčević
Krvave ustaške ruke
Četnički komandant Dragoljub Draža Mihajlović
Krvave ustaške ruke
Četnički komandant Dragoljub Draža Mihajlović
ČELO
Oči udaljene od čela upućuju na oprezneOsoba sa
velikom udaljenosti između očiju i čela obično je oprezna. Kad ide u
kupovinu, može obići bezbroj prodavnica a da ništa ne kupi, već se
vraća za nekoliko dana i kupuje ono što joj treba. Relativno je spora u
socijalnim veštinama, a ako ste vrlo društveni, povlači se dok se malo
ne navikne na vas. Ne pokušavajte gurati tu osobu, pustite je da se
polako navikava na promene. 
OBRVE
Ravne obrve znak su logikeKad su obrve poput
ravne linije, reč je o čoveku koji se oslanja na logiku. Ako želite da
ga uverite u nešto, pali samo logika i dokazi, ne pokušavajte udarati na
emocije. Najbolje ćete ga uveriti u nešto s papirom i olovkom u ruci.
Kad on uverava, ponudiće vam sve nedostatke i prednosti vezano uz
odluku koju treba doneti.
OČI
Duboke oči znak su posmatračaPogledate li osobu
sa strane, primetićete da su joj oči duboko usađene. To su osobe koje
vole mnogo da posmatraju stvari i situacije oko sebe i na osnovu toga
donose zaključak o događajima. U razgovoru sa njima možda ćete imati
utisak da vas osoba ne sluša, jer celo vreme dok vas sluša analizira
svaku vašu reč i ispituje njihovu valjanost.
Foto: Shutter
USNE
Male usne imaju šutljivciNastoji da zadrže svoj
privatni život daleko od drugih i vešto krije svoje emocije i osećaje.
Toj osobi možete poveriti tajnu jer će je čuvati.
Istaknuta brada odaje tvrdoglavciOsoba sa
šiljastom bradom može biti jako tvrdoglava, slično kao i osobe sa
dugačkim prednjim zubima. Ako se obe funkcije spoje, bežite. Osoba sa
šiljastom bradom ima žestok unutrašnji otpor prema svemu u što ga drugi
guraju, pa budite vrlo fleksibilni ako želite postići neki dogovor s
takvom osobom.
Izbačene kosti obraza imaju avanturistiTakva
osoba je hrabra i voli avanture. Nikada ne beži od svađe, nema problema
sa preuzimanjem rizika ili toga da se upusti u nešto novo. Takva osoba
ne vezuje se uz mesta i situacije koje pružaju udobnost, već sledi
instinkte i prihvata nove izazove. Vole da putuju i istražuju nova
mesta.
24sata.hr
Foto: Shutter
20. Ćute kadgod se ne može voditi neki smisleni razgovor.
stil.kurir.rs
Света
блажена Матрона (Матрона Димитријевна Никонова) рођена је 1881. године
у селу Себино (Туљска губернија), на двадесетак километара од чувеног
Куликовог поља. Њени родитељи, Димитрије и Наталија, били су веома
побожни, вредни и поштени људи. У сиромашној сеоској породици било је
већ троје деце (Иван, Михаило и Марија) тако да је четврто дете
представљало велики терет. Зато су родитељи размишљали да је по рођењу
дају у сиротиште добротвора кнеза Голицина. Али мајка мале Матроне усни
чудан сан: бела птица са људским ликом, затворених очију спусти јој се
на руку. Богобојажљива жена прими то као небеско знамење и реши да дете
остане у породици. Дете је рођено слепо. На крштењу је добило име
Матрона у част преподобне Матроне Цариградске, подвижнице која је живела
у петом веку. О томе да ће дете бити нешто посебно остало је
сведочанство са њеног крштења. Када је свештеник спустио Матрону у
купељ, сви присутни су угледали над дететом миомирисни дим. Свештеник
отац Василије, кога су мештани сматрали за праведника, био је веома
изненађен:
„Многу
сам децу крстио, али овако нешто доживех први пут. То ће дете бити у
Богу свето". И додаде да ће дете њему предсказати дан смрти. То се
касније и десило. Једне ноћи Матрона рече мајци да је отац Василије
умро. Уплашени родитељи отрчаше до цркве, и заиста, отац Василије се
упокојио у Господу.
Она
је благословила жене да скупљају прилоге по околним селима. Многи су
радо давали колико су имали, али је један мужик дао преко воље само
једну рубљу, а његов брат само једну копејку шегачећи се. Када је
Матрона пребирала тај новац, издвојила је рубљу и копејку рекавши:
„Мајко, врати оним људима овај новац, он квари остале паре". Кад је
сакупљено довољно новца наручена је икона од иконописца из Епифаније.
Матрона га је питала да ли може да наслика такву икону. Он је потврдио,
али после доста времена признаде да му ништа не полази за руком.
Матрона рече иконописцу да се покаје за своје грехе, исповеди се и
причести. Тек кад је послушао, икона је била урађена. Матрона се
читавог живота није растала од ње. Икона је била завршена око 1915.
године, и убрзо је постала позната светиња овог храма и народ је
поштовао јер је била чудотворна. Та икона се данас налази у Покровском
манастиру у Москви, где почивају и мошти Блажене Матроне. Блажена
Матрона је целог живота била окружена иконама.
Матрона
је, у првом реду, помагала заједничком молитвом. Прелазак у Москву био
је донекле изнуђен, јер су њена браћа постала партијски активисти и
долазак побожних људи у њихову кућу није им био по вољи, а могао је да
има и нежељене последице. Тако је Блажена Матрона 1925. године
напустила родни дом и преселила се у Москву коју је веома волела и
називала је „светим градом и срцем Русије". Тако је почео нови период у
животу Матроне, период скривања (неколико пута је једва избегла
хапшење) и сељакања код познаника и побожних људи. Пре рата матушка је
живела код свештеника Василија и његове попадије Пелагије, док нису
ухапшени. Једно време боравила је у бараци од шперплоче, где јој се
вода смрзавала у посуди и где јој се залеђена коса лепила за зид...
Најдуже је боравила (1942-1949.) на Арбату, код оне Зинаиде Жданов
(којој је помогла око пројекта) и њене мајке. Она није могла добити
„прописку", тј. одобрени боравак у Москви, тако да јој је претила
непрестана опасност од милиције. Међутим, она би неколико дана пред
њихов долазак прелазила на друго место, штитећи тако и оне људе који су
јој пружали уточиште. Једном се десио и овакав случај. Неко је из
комшилука пријавио да слепа жена прима и лечи људе. Послат је
милиционер да приведе прекршиоца. Када је ушао у собу и хтео да ухапси
Блажену, она му рече: „Ја сам слепа и непокретна, не могу ти побећи.
Него ти трчи брзо кући, јер се тамо десила несрећа". Зачудо, он је
послуша, похита кући и затече пожар и своју жену већ захваћену ватром.
Срећом, стигао је на време да је пребаци у болницу. Кад су га у станици
упитали да ли је покупио слепицу, он им одговори да није, а и неће,
јер му је чудом спасила жену.
Пружајући
исцељење невољницима матушка је тражила од њих да верују у Бога и да
не греше више у животу. Са каквим невољама су хрлили људи к њој? Па, са
најобичнијим, свакидашњим, као што су тешке болести, опасност да се
распадне породица, тешкоће на послу, прогони и слично. Једна од жена
блиских Матрони, П. С. Аносова, која је често посећивала свог брата на
клиници за нервне болести, испричала је следећи догађај: „Једном, кад
сам ишла код брата, са мном је путовао један брачни пар - ишли су по
своју ћерку. И у повратку смо путовали заједно. Одједном је та
осамнаестогодишња девојка почела да лаје. А ја кажем њеној мајци: „Жао
ми је вас. Ми сад пролазимо поред Царицина, хајде да одведемо вашу
ћерку код Матроне..." Отац девојке, генерал, ни да чује. Али мајка, као
мајка, пристаде и ми свратимо код Матушке... Кад су девојку довели
пред Матрону она се сва укочи, стаде Матрону пљувати, отимати се од
родитеља. А Матрона каже: „Пустите је. Сад ће је проћи". Девојка паде,
поче да се ваља по поду, бљујући крв... Али се убрзо умири и заспа.
Спавала је три дана и три ноћи, а кад се пробудила била је потпуно
здрава".
Каквом
су запамтили Матрону људи који су јој били блиски? Била је ситна
женица, са малим скоро детињим рукама и ногама. Седела је обично
прекрстивши ноге на кревету или на великом сандуку. Благо, просветљено
лице, благи глас.
Живећи
код породице Жданов, у рејону Арбат, Матронушка се исповедала и
причешћивала код оца Димитрија из Цркве на Улици Краснаја Пресња.
Непрестана молитва помагала јој је да носи тешко бреме служења људима,
што је с обзиром на њено здравље био прави подвиг, и израз највише
људске љубави. Делећи са људима њихове невоље, болести, муке, молећи се
за њих матушка би се тако умарала, да пред крај дана није била у стању
ни да говори, већ је, лежећи ослоњена на своју руку, тихо јечала. Али
унутрашњи духовни живот Блажене Матроне ипак је, чак и за најближе,
остао тајна. То међутим, није сметало људима да чврсто верују да је она
прави подвижник Божији и свети човек. Подвиг Матроне био је у огромном
трпљењу, чији је извор био ватрена љубав према Богу и чистота срца.
Управо су о таквом трпљењу, које ће спасавати хришћане кад дођу
последња времена, говорили свети Оци Цркве. Као права подвижница,
Блажена матушка је поучавала не речима, већ читавим својим животом.
Рођена без очију, она је све учила да иду трновитим, али правим путем
спасења. Она је цео свој живот провела немајући свој кров над главом,
немајући никаквих добара. Сваки дан њеног живота био је лавина невоља и
јада људи што су долазили к њој. Пружала је помоћ и исцељење небројено
пута. Узела би својим детињим рукама главу несрећника, помолила се за
њега и човек би од ње одлазио пун утехе. А она, онемоћала, само би мало
прилегла и настављала да се моли по целу ноћ. За време рата било је
много случајева да је родбини несталих својом прозорљивошћу откривала
да ли је њихов најближи жив или га већ треба помињати као мртвог.
Поштовали су је и долазили код ње и многи јереји. Примала је и младе и
старе, али неке је и одбијала. Са некима је разговарала кроз поуке, а
са другима најобичнијим језиком. Једном јој се пожалила Зинаида: „Јао,
матушка, моји живци..." А она ће на то: „Какви живци! ... Зашто на
фронту и у тамници нема живаца? ... Треба трпети, владати собом". Кад
би некога исцелила од физичке болести она би објашњавала: „Тело је
кућица Богом дана, па је треба обнављати. Бог је, стварајући свет, дао
нама и лековито биље и то се не може пренебрегавати".
Матушка
је често била тужна: „Жао ми вас је... Дочекаћете последња времена,
живот ће постајати све тежи и тежи... неиздржљиво тежак. Доћи ће време и
пред вас ће ставити крст и хлеб и рећи - бирајте!"
Блажена
матушка Матрона упокојила се у Господу 2. маја 1952. године. Сахрањена
је 4. маја, по њеној жељи, на Даниловском гробљу, крај цркве „да би
могла да слуша службе Божије". Блажена Матрона је предсказала: „После
моје смрти мало ће људи долазити на мој гроб, само најближи. А кад они
умру, мој гроб ће остати сасвим запуштен. Али проћи ће године, сазнаће
људи за мене и поћи ће овамо да моле за помоћ. И ја ћу свима помагати,
јер ћу их све чути". И још је пред смрт рекла: „Долазите к мени и
причајте ми као да сам жива, а ја ћу Бога молити да ваше молбе буду
услишене. Све вас, који ми се обраћате тражећи помоћ, ја ћу после ваше
смрти горе дочекивати".
Затим
је почела рад Комисија за канонизацију Светог Синода Руске Православне
Цркве. На основу њеног извештаја 2. маја 1999. године свечано је
обављено проглашење Матроне Димитријевне Никонове за нову подвижницу
Руске цркве као Свете Блажене Матроне Московске. Тог дана одслужен је
последњи парастос за покој душе Матроне, а затим је почела свечана
литургија коју је служио Његова Светост Патријарх Московски и васцеле
Русије Алексије II, са више архијереја и свештеника. У храм је унет
ћивот са моштима Свете Матроне. После литургије одслужено је прво
молебствије новој светитељки и подвижници Руске Православне Цркве,
Светој Праведној Блаженој Матрони Московској.